Српски се збори све до Лапоније

СВАКОГ првог петка у месецу у ресторану “Капели” у центру Хелсинкија окупља се српска дијаспора у Финској. Неки месец дође десет, други пут двадесетак људи. Стају у линију самопослуживања у “Капелију” и свако своје узима и плаћа... Баш фински. Онда се седи неколико сати, прича, размењују се вести из домовине и тако до следећег месеца.

Српско-финско друштво постоји од 2001. године. Наших људи нема много, тек неколико хиљада. За разлику од већине наших исељеника у западној Европи, Срби овде нису “гастарбајтери”. Углавном су постали Финци.

Трагајући за одговором шта траже Срби у једној од најређе насељених земаља света, која “плива” на 40.000 језера, коју “купа” Балтик и чије се две трећине налазе под шумама, дошли смо до нетипичних разлога за исељеништво.

Овде нико није дошао да би постао богат, јер је то готово немогуће. Најмања плата износи 1.200 евра и све док примате до 1.500 евра, плаћате порез од 10 одсто. Како се зарада пење, расте и стопа издвајања за заједницу, тако да моћни директори, рецимо у “Нокији”, који месечно укњиже 100.000 евра, порез плаћају 60 одсто.

Стопа незапослености је девет одсто, а свако ко нема посао у 2015. је располагао са по 600 евра месечно, а од ове ће добијати по 800. У ствари, тешко да ће и видети евро, јер у Финској, причају наши људи, новчанице од 500 евра дуго нису осмотрили уживо. Кеш се избацује из употребе, а све се плаћа мање-више преко андроид телефона, апликација... Како веле “земљаци”, до пре неког времена у Хелсинкију је радило неколико банака где сте могли да видите папирни новац да га подигнете или уплатите. Број тих банака је са двадесетак пао на десетак, а радно време експозитура износи свега неколико сати дневно. Људи сами одустају од кеша будући да им “телефонско плаћање” доноси и значајан проценат уштеде.

Споменик маршалу Манерхајму

Колико је то добро за грађане, а колико светски Велики Брат има у оваквој економији свој интерес, друго је питање.

- Доста је другачије него у Србији - причао нам је у “Капелију” Стефан Мишић, економиста који ради у свету финских финансија. - У овој земљи се тешко постаје богат у једној генерацији и можете рећи да сте имућан ако рецимо продате породичну фирму и за то добијете, на пример, три милиона евра. Онда човек повери новац фондовима који даље улажу уместо њега. Максимална зарада ту је од пет до десет одсто годишње и на то се плаћа огроман порез.

Због разумног газдовања својим богатством, Финска има најуређеније путеве у Европи. У Хелсинкију су и најстарије зграде добиле кредите да унапреде енергетску ефикасност.

Тајна финског успеха је у рационалности, сложни су наши земљаци, макар по пореклу. Финска држава је, рецимо, до ове године плаћала мастер студије високошколцима из целог света. Од ове године због штедње то се односи само на ђаке из ЕУ. Потом бирају најбоље да остану. Овако квалитетно образовање допринело је томе да у “руралној” Финској настане “Нокија”. Критична маса “интернационалне памети” у овој земљи довела је недавно и “Гугл”, који је све своје сервере са ускладиштеним подацима преместио у близину поларног круга унутар финских граница.

На универзитету у Хелсинкију као наш лектор ради Душица Божовић. Девојка из Горњег Милановца је у Финској задужена за образовање наше деце коју учи матерњи језик, а наравно и Финце учи славистику.

- Овде живе наши лекари, зубари, архитекте, који су у Финску дошли углавном деведесетих - прича Душица. - Имам око 25-30 ђака у Хелсинкију, а један број њих учим преко “Скајпа” на даљину. Има и Финаца који на курсевима уче наш језик. На пример, због Марије Шерифовић и њене “Молитве” имала сам десетине ђака који су хтели да науче језик на коме је спевана тако лепа песма. Неки су опет су слушали Здравка Чолића, неки се диве Нолету, па уче речи које он изговара.

Ипак, прича Душица, најсимпатичнији ђаци јој се налазе у далекој Лапонији. Зову се Елис и Кими Нитивоупио и живе у најсевернијој општини у Финској, у Поларном кругу. Они су редовни у “скамијама” два пута седмично по два сата преко “Скајпа”.

Све генерације Финаца опуштају се на леду

СВЕТЛОСТ И ВАТРА ОМИЉЕНА ИМЕНА

Финци гаје скоро паганску љубав према природи. Лична имена која би у преводу на наш језик гласила Светлост, Ватра, Дивљина, Талас тамо су сасвим нормална. С друге стране, цене и војнике из своје прошлости и радо деци дају ратничка имена. Тако, на пример, у преводу на српски име и презиме, по злу добро познатог, Мартија Ахтисарија гласило би Ратоборни Бог Морског Острва.

ВОЈСКА ОБАВЕЗНА

Стефан Мишић рођен је у Финској и ту је служио и војску. Тренутно, његов син је у војсци. У армију се овде обавезно иде после средње школе.

- Тек у њиховој армији сам разумео какви су Финци - вредни, одани, изузетно су колективног духа и обожавају своју домовину - прича Стефан. Никад нисам чуо да овде неко помиње укидање војске или професионализацију као решење због “јефтиноће”. Од 5,3 милиона Финаца њих 800.000 је под оружјем - каже нам Мишић.