Како су Београђани у прошлом веку дочекивали Нову годину

АКО бисмо направили скок у једно заборављено време, у време од пре век и више десетина година, видели бисмо да се Нова година чекала као и данас, додуше не у тако свечаном руху, али су новине и онда, као и сада, сводиле рачуне новогодишње ноћи.

"Нова 1850. година стигла је у Београд завејана снегом", писао је лист "Видело". "Последње предвечери старе године градска банда свирала је по целој вароши. Десет свирача добро увијених у гуњеве, цупкало је и свирало где год је био разгрнут снег. Кренули су као што и пристоји од Господске улице па потом на Варош-капију и преко Зерека, где газде држе своје радње, до пијаце пред општинском кућом. Већ се спустио мрак кад су музиканти завршили свој први поход."

Анонимни новинар, који ће поколењима оставити први забележени траг о дочеку Нове године у Београду, пише даље да је "банда" честитала Београђанима наступајуће Ново лето. А тамо где нису доспели званични градски музиканти, овај посао су обављале њихове колеге из Циганске мале. Ћемане, зурле и гоч одјекивали су по сокацима.

А кад је град сасвим утонуо у мрак, нестало је са улица и свирке и света - остадоше само варошки позорници, пандури и турски стражари.

НОВУ годину су људи дочекивали по кућама, а народ се радовао новом дану, када се по тадашњим обичајима ломила василица, умешена од проје и папрене масти.

Ако се негде и чула песма и свирка, било је то у отменијим и богатијим кућама. Највише у породицама које су се населиле "из прека". Девојке су свирале у гитар, а младићи флауту.

Ето, тако је Београд дочекао другу половину деветнаестог века, те 1850. године. А анонимни хроничар оставио је за собом слику налик на истргнуте странице некаквог старинског романа.

Једанаест година касније, за дочек 1861. године, Београд се није много изменио. У Нову годину се улазило без јелки, лампиона, светиљки. Само су на раскршћима главних улица гореле мешине са катраном набијене на високе мотке. Запаљени катран капао је на калдрму на велику радост и знатижељу окупљених Београђана.

У последњу деценију прошлог века грађани српске престонице углавном су ушли чекајући је у својим домовима. Међутим, за дочек те 1890. године, у Београду се већ почео да осећа "дух Европе". Почели су први "организовани" дочеци у кафанама, у новинама се чак појавио оглас:

"У кафани Код позоришта своје ванредно шаљиве представе за испрат старе, а дочек нове године, даје омиљени шумадински глумац Мијаило Бакић, Крагујевчанин, уз суделовање српске концерт-певачице, М. Петковићеве, уз пратњу музике. Улазак је 50 пара од особе."

У листу "Мали журнал" појавио се следећи оглас:

- У недељу, 31. децембра, приређује се забава са игранком у кафани "Црна мачка" на Врачару. Сопственик радње моли своје пријатеље и познанике да га изволе посетити - писао је "Томчић".

Чак ни београдске кафеџије, вешти рекламери, нису се сетили да дочек ове нове године учине изузетнијим од других. Нису ни поменули да се дочекује ново столеће.

НОВИ век као да је донео и нови однос према новогодишњим ноћима. Из године у годину све је више сјаја у тој лудој ноћи. Друштва, клубови, отмени ресторани почињу да организују дочеке. Из новина сазнајемо да су у "Украјини" "Луксору", "Колосеуму", "Славији", "Униону" познати комичари забављали посетиоце уз неизбежну лутрију.

Тако је Биџа ресторатер, власник "Мањежа", дао следећи оглас:

"Прасе и ћурка на лутрији. Крофна са наполеоном. У горњој сали лумперај, у доњој игранка. Музика и песма без критике. За посету моли Милан, Биџа, ресторатер."

ДВАДЕСЕТ година касније Београд је већ добијао обрисе праве европске метрополе:

"Прасеће печење, па соло плес г-це Равске. Затим једна мала ролна филма 'Поштарева кћи'. Између чинова г. Јуриј Мортеси пева руске народне песме (али оне од пре 1917. године). Онда танак шприцер. Па нова закуска..."

Ето, тако се дочекивала у београдском биоскопу "Корзо" нова 1930. година... У међувремену кинооператер шнира нову ролну. Новогодишњи програм почиње смешним тандемом "Патом и Паташоном". Коначно лутрија! Главни добици крофне са златницима званим наполеон, печено прасе са јабуком у устима, торта са пуно ораха, балон вина и плес са гђицом Равском (али на растојању).

ЗАВРШЕНО је одбројавање петнаестог лета 21. века, али да завиримо још једном у ормаре и споменаре наших дедова и баба, да видимо како су они дочекивали, честитали и прослављали ново лето. Мада ти наши стари нису живели ритмом који срце тера да куца испод браде, за новогодишњу ноћ су важила иста правила као и данас:

- Те ноћи нема ружних ни тужних!

Али, за оне даме које су хтеле да буду лепше од лепих, козметички салон "Келија" имао је решење: "Даме, ваше мале и крупне дефекте, као длаке, брадавице, младеже, тетоважу, беле кесице, подваљак, бубуљице и друге мане моментално и заувек можете уништити за 50 динара. Дођите у салон пре нове године."

ПОРЕД овог огласа, у "Политици" може да се сазна какав је био новогодишњи програм у позоришној сали "Клериж":

"Смртоносни трапез, најновији рапорт, дресирани пси, велики тон филм 'Тројка', акробатске сензације, балетски дуо, акробатски трио, апашка игра, бесплатна лутрија, шаљива пошта..."

А за оне који су били неодмерени у јелу и пићу бринуо је власник "Енглеске дрогерије" у Кнез Михаиловој улици број 33. Он је нудио Фелерову "елзу" - еликсир за регулисање и варење и оригинални норвешки рицинус!

Убрзо је Европом, а потом и светом протутњао Други светски рат. Нова година је слављена и у рату. Славили су је и савезници и нацисти, и поробљени и окупатори, и партизани и четници.

ПРВА нова година у ослобођеном Београду помпезно је прослављена. Сиромашно, али моћно. Чекало се у свим већим салама које су преживеле бомбардовање, нарочито оно савезничко. Програм новогодишње ноћи тог 31. децембра 1944. године био је готово свуда исти. Прво су се слушале вести, а потом музика. До поноћи се играло козарачко коло, а од поноћи у Дому инжењера и хотелу "Централ" у Земуну се играо чак и предратни танго, али на великом растојању.

Време неумитно тече. Сваке године, зар мора, стиже и та Нова година. Тако је стигла и 1967.

У њеним првим минутима хиљаде Београђана је изашло на Теразије и у Кнез Михаилову улицу. Пре поноћи било је прилично мирно, а онда, за само десетак минута, све је оживело.

Празнични церемонијал отворио је градоначелник Београда Бранко Пешић када је предао телевизор милиционеру Обраду Манојловићу.

Први Београђанин у 1967. години родио се у Народног фронта, два минута после поноћи. То је био син Борке и Живомира Милојковића из Београда. У осталим породилиштима мушкарци су били у минималној предности: 22 према 21.

У београдским хотелима, кафанама и крчмама - свуда је било весело. У "Метрополу" је било 1.500 Београђана, а њих је служило 1.200 кувара и конобара.

Улазак у 21. век Београд ће дочекати као престоница треће Југославије. Хроничари ће забележити да ће у нашем главном граду улазак у нови век бити два пута обележен. Први пут за дочек 2000. године. Стручњаци за календарска питања Југословенске левице ће се забројати или свесно пожурити да организују дочек новог столеће годину дана раније.