Жељкино срце још куца само за сина Матију

ПРЕ осам година Ћупричанка Жељка Прокић (42) прошла је праву голготу да би донела на свет највеће благо које сада има. Када је царским резом у седмом месецу родила Матију Душана, тешког свега 1.140 грама, постала је прва жена у Србији, а пета у свету, која је преживела порођај са тешком срчаном маном. Јер, Жељкино срце има само једну комору и налази се на десној страни, па је рађање у таквом стању било право коцкање са животом.

А Жељка, иако по природи није хазардер, одлучила је да се коцка...

Данас, у скромном стану породице Прокић на периферији Ћуприје, плод њене челичне воље и огромне љубави не престаје да трчкара и запиткује. Осам година напунио је 24. децембра. Пун је утисака са рођендана и још агилније спрема се да окити јелку и "баци мозак на отаву" на зимском распусту.

Мали Матија (и још Душан) има два имена. А и понаша се у складу са тим, Немиран је за двојицу. Прво име дали су му кумови, а друго носи по Душану Станојевићу, доктору који је његовој мами обавио царски рез, тадашњем директору Гинеколошко-акушерске клинике у Београду.

- Од септембра 2007. одржавала сам трудноћу у ГАК. Била сам свесна да угрожавам свој живот, чак сам потписала да тај ризик прихватам. Потписали су и мој отац и супруг Саша. Знала сам да све морам да издржим. Последњи месец пре порођаја носила сам на лицу маску са кисеоником. Морала сам јер беба није имала довољно кисеоника, заостајала је у расту. Царски рез урађен ми је у седмом месецу на ВМА јер је тамо било најсигурније. Мој Матија имао је само 1.140 грама и 39 центиметара. Био је потпуно здрав, а у инкубатору је провео 53 дана. Изашао је 13. фебруара наредне године, тачно онда када је мени био термин за порођај - присећа се Жељка најдраматичнијих, али и најсрећнијих тренутака у свом животу.

Све време уз њу је био супруг Саша без чије подршке, тврди, тешко да би издржала. Пре трудноће чак су планирали да усвоје дете јер се веома ретко деси да жена са таквом срчаном аномалијом затрудни.

- Од кад се Матија родио, Саша ми је главни ослонац. Матија је круна наше љубави. Првих шест месеци нисам смела ни да га повијем. Имала сам ужасан страх да га тако малог не повредим. Иначе, због срца не могу дуже да ходам нити терет да носим, па ми је помоћ у кући неопходна. Чак је и Матија већ велики и све разуме. Помаже ми, дода, донесе, принесе - објашњава Жељка не престајући да грли сина.

- Кад је остала трудна, кренули смо код једног лекара, па другог, трећег... Сви су јој рекли: "Каква трудноћа, ни по коју цену не смеш да родиш! Умрећеш на столу! Нећеш се пробудити из анестезије!" Сви су говорили исто осим др Маше Илић Марић, гинеколога из Ћуприје. Она нам је улила веру, а касније смо дошли до свих тих дивних доктора са Дедиња, ВМА и ГАК који су нас подржали. Свима смо им неизмерно захвални за срећу коју сада имамо - додаје Саша.

Доктори су били у праву када су тврдили да ће Жељки порођај погоршати здравље. Пре три године срце јој је откуцавало свега 30 пута у минути. Због слабости срчаног мишића и нагомилавања воде у телу, хитно је пребачена у Институт за кардиоваскуларна обољења на Дедињу и одмах јој је уграђен пејсмејкер. Септембра прошле године апарат је отказао па јој је уграђен други. Пејсмејкер сад даје ритам Жељкином срцу, али далеко од тога да је њој добро. Креће се полако, брзо се замара. Ускраћена је за многе животне радости, али не и за радост материнства.

Због жеље за Матијом све је почело, па тако он и завршава ову топлу породичну причу. Матија иде у други разред ОШ "Вук Караџић" и од свих предмета највише воли - веронауку.

- Волим и своју учитељицу Веру Лукић, волим да трчим и пливам. Али највише волим своју маму јер се толико намучила да би ме донела на овај свет. Можда је због тога и строжа па ја више слушам њу, а мене тата - закључује виспрени дечак наш разговор.