Тунис: Вечни мир цвета српске младости

СРБИЈА је први пут, после 35 година, издвојила средства за генералну реконструкцију гробља и споменика у Мензел Бургиби и спомен-костурнице у Бизерти. Средства је издвојило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Тако ће, након деценија небриге, српска војничка гробља у Тунису бити достојна ратника који у њима почивају.

Бизерта. Претпоследњи дан децембра 1915. године. После тродневне пловидбе по "сињем мору широком, хладном, дубоком", лађе француске бацају сидра у најсевернијем граду Африке.

У највећу тунишанску луку, искрцавају се први српски војници - младеж 10. кадровског пука која је бранила Београд под командом Драгутина Гавриловића. За њима њихови саборци, питомци Скопске официрске школе... Преживели су албанску голготу, исцрпљени, болесни, испијени...

- Јадни Срби - чује се саосећајно дошаптавање међу лекарима који их дочекују са Тунишанима, француским војницима и адмиралом Емилом Гепратом. Прихватају их и превозе до највећег прихватног центра у градићу Лазуазу...

До почетка 1917. године, у северну Африку, стигло је око 60.000 Срба. У болницама у Тунису, Алжиру, Египту, опорављају се и лече од последица преласка ледене Албаније, рањавања, глади, тифуса... Лека, нажалост, нема за више од 3.000 бораца. Нису дочекали да се врате у отаџбину... Њихове вечне куће су "тамо далеко", на гробљима у Тунису, Египту, Алжиру, чак и у Јужноафричкој Републици. У Бизерти је сахрањено 665 српских војника, у Мензел Бургиби више од 1.700, у Кантари 9, у Суецу и Порт Саиду по један, у граду Алжиру-Дели Ибрахим 324, у Јоханесбургу један...

Бизерта. Век касније. Гробље војника Комонвелта, за Тунишане Војничко гробље, а заправо градско хришћанско гробље. Отварамо металну капију, корачамо поред великих породичних гробница Француза, за чуваром који носи свежањ кључева. Прилазимо ограђеној парцели - "српском делу гробља". Велика палма, свеже окречени чемпреси, три јарбола... Али, "оку" не промичу споменици које је време добро начело. Прилазимо спомен-костурници, врата на њој без паучине... Унутра мермерни постамент на ком пише: "Српским војницима палим за отаџбину". На њему венци, свеће, цвеће, иконице... И једна фотографија, на полеђини пише: "Душан Јовић (1916-1917), Бизерта, Солун, Србија"...

На зидовима мермерне плоче са именима српских војника и официра. Мајор Драгутин М. Блашковић, М. Соколовић, П. Стопић, Б. Весковић, Д. Табак... Цвет српске младости...

- За одржавање српских гробова примамо месечно плату од Србије - прекида чувар тешке мисли. - Ваша држава плаћа и рачуне за утрошену струју и комуналије. А, када треба нешто да се поправи, дозволу дају српске дипломате у Тунису.

Одлазимо петнаестак километара југозападно од Бизерте. У Мензел Бургибу, некада Фервил. Живописан градић, налик варошима у Шумадији. Неасфалтираним путем идемо до периферије града. На брежуљцима изнад пута богаташке виле, испод француско католичко гробље. Кроз велику капију видимо да је у врло лошем стању. Порушени гробови, попуцале надгробне плоче... У дну гробља назире се чувени споменик са четири стуба и натписом на француском језику: "Французима и Србима умрлим за отаџбину". "Боли" колико је у лошем стању.

Док корачамо са Вагдијом (68), која живи у кући поред гробље и више од деценије чува српске споменике, стрепимо да је и парцела на којој се налазе запуштена као гробље. Али, пред капијом са натписом "Српско војничко гробље" пада камен са срца. После зараслих француских гробова, угледасмо сређене и очишћене српске гробове. Сузе навиру. Више од 1.700 белих "сабљи" од ливеног гвожђа, врхом пободених у земљу. Изгледају као крстови. На сваком пише име и презиме војника, година рођења и смрти, чин, и град у Србији у коме је живео. Читамо имена - Лука Првуловић, Светомир Здравковић, Милорад Крстић... На пирамидалном постољу у централном делу парцеле, пише: "Слава палим српским војницима за слободу 1914-1918".

- Недостаје стотинак крстова и плочице са именима сахрањених - прича Вагдија. - Али, ускоро ће доћи стручњаци из Србије да поставе нове. Долази и ваш народ. Све чешће. И ми Тунишани поштујемо Србе. У Мензел Бургиби, од наших старих чућете да су Срби "најхрабрији и најпоштенији војници за које су икада знали"...