Потомци Обреновића: Апис није херој

КРУНСКИ савет Обреновића и организација "Време и моје право" противе се недавно највљеном учешћу државе у церемонијалном преносу остатака пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и сахране у Алеји великана у Београду. Потомци Обреновића упозоравају да Апис није био херој већ "оличење антидржавног поретка и одговоран за смрт великог броја људи".

Они указују на то да није потврђено да се у касети гробнице на Зејтинлику заиста налазе Аписови остаци. Подсетимо, пуковник српске војске је осуђен 1917. године на Солунском процесу због организовања атентата на регента Александра Карађорђевића и после стрељања тајно сахрањен.

- За потребе Аписове судске рехабилитације "откривено" је где се његови остаци налазе, без комисије и форензичара - наглашава историчар Видан Богдановић, члан Крунског савета Обреновића. - Овај судски спектакл је 1953. организовао Александар Ранковић, шеф Титове тајне полиције. Апис је с намером представљен као Југословен, претеча револуције, борац против "ненародне династије Карађорђевића".

Саговорник "Новости" истиче да није проблематично премештање костију већ порука коју та церемонија шаље.

- Такве манифестације стварају и одговарајући култ личности - каже Богдановић. - Које вредности представља Апис? Он је симбол масакрирања последњих Обреновића које је створило стереотип о Србима као о дивљацима. То су врло успешно користили наши непријатељи. Апис је користио терор да својом тајном организацијом преузме све функције државе. У години после Мајског преврата забележен је највећи број кривичних дела у историји модерне Србије, а у политички мотивисаним одмаздама убијено је око 1.000 људи.

Свет је, указује наш саговорник, био згранут масакром, дефиловањем завереника с комадима Драгиног тела на сабљама и излагањем мртвих тела на улици.

- Те ноћи је убијен и министар војни Милован Павловић, српски генерал кога је због јунаштва у српско-турским ратовима руски цар одликовао Георгијевским крстом - наводи Богдановић. - Убијен је пред породицом, а затим го извучен на улицу испред куће. О томе је извештавао руски посланик.

Завереници су убили у кући и председника владе, генерала Димитрија Цинцар-Марковића, такође прослављеног ратника.

- Убијен је баш у тренутку кад се спремала војна акција на простору Јужне Србије, данашњег КиМ и БЈР Македоније - каже Богдановић. - Илинденски устанак у августу 1903. пропао јер се у њега није укључила Србија, иако је то било планирано. У њој је још владао хаос после Мајског преврата, држава, војска и полиција су били обезглављени, официри прогањани и убијани.

Масакр, пљачка и линч током Мајског преврата најавили су страхоте које ће се у 20. веку дешавати у Србији. Двор, као симбол државе, тад је безобзирно опљачкан, као и куће сродника и симпатизера Обреновића.

- На аукцијама у иностранству појављивале су се личне ствари владарског пара, укључујући доњи веш краљице Драге - наводи Богдановић. - Њеним покраденим сукњама и хаљинама хвалиле су се жене и љубавнице завереника. Украдено је и Мирослављево јеванђеље, које је краљ Александар добио у знак захвалности јер је спасао Хиландар да не падне у бугарске руке. Нађено је тек 1915. у пртљагу краља Петра. Апис је загосподарио војском из сенке и дао је легитимитет злочинима. Зато није случајно што се већ 1944. одмах по преузимању власти од стране комуниста у београдској штампи појављују похвале Апису.

Личност Драгутина Димитријевића је на веома различите начине сагледавана и интерпретирана од 1903. до данас.

- Поштоваоци Аписа из различитих периода се често сукобљавају, јер о Димитријевићу у ствари веома мало знамо - каже Богдановић. - Као и сваки добар обавештајац, он нема праву биографију, само легенду. Управо се на Апису руши мит о златном добу демократије од 1903. до почетка Великог рата. Хапшени су и мистериозно умирали сви који су покушавали да покрену питање одговорности завереника. Величао се идеал Аписа који има право да суди без суда.

Разгледнице са приказом убиства последњих Обреновића које су продаване у Европи

Димитријевић је по сведочењу завереника Антонија Антића контролисао Крађорђевиће и изабрао је млађег принца Александра за престолонаследника, уместо Ђорђа. Под његовим притиском краљ Петар преноси сва овлашћења на сина, чиме практично абдицира. У балканским ратовима Апис не учествује, јер се лечио у Немачкој од тровања, а тамо пише и за војне часописе и стиче утицајне везе. По повратку у земљу он покушава да сруши владу Николе Пашића.

Наш саговорник наглашава да Драгутин Димитријевић није никада директно учествовао у борбама, већ је како тврди, "био и остао политичар у униформи, који је злоупотребљавао војску за своје циљеве".

ПРОГОН ОФИЦИРА

Завереници око Аписа 1903. нису били већина српског официрског кора.

- У завери је учествовало 100 официра, а у наредним годинама је отпуштено и прогањано више од 280 њих, укључујући и будућег војводу Живојина Мишића. Група око Аписа је рушила војничку дисциплину и поредак, то је био контраофицирски и контравојни покрет. Све се вртело око њих и више није било битно шта је ко по функцији у држави, већ који положај заузима у тој Аписовој организацији - каже Богдановић.