Избеглице код Сталаћа: Пешаче уз пругу, једу плодове са дрвећа
28. 10. 2015. у 15:27
Група избеглица из Авганистана, скренула је са уобичајене “избегличке” маршруте кроз Србију и на путу за Западну Европу дана се обрела у сталаћкој клисури на територији Расинског округа, где су пратили пругу Београд-Ниш

Фото: С. Бабовић
- Путујемо већ два месеца, а дошли смо из Бугарске, уморни смо и немамо хране – прича за “Новости” Јашан Ала(16), коме је цела породица остала у родном Авганистану.
- Мој ујак је организовао овај пут, али је остао тамо. Углавном потичемо из места у близини Кабула. Ко има новца путује аутобусом, али ми смо остали без пара, тако да већи део пута преваљујемо пешице.
Избеглице се хране воћем које беру с дрвета. Нуде нам јабуке умотане у мараме. Решени су да пешаче ако затреба читавих 200 километара до Београда. Надају се бољем животу у Немачкој, а у селу Трубарево су чекали воз са молбом исписаном на ћирилици, у којој пише да су регистроване избеглице, али да немају пара за пут.
Мештани Трубарева причају за “Новости” да су овог пролећа виђали избеглице.
Крушевљанин Мирољуб Милановић је из села Мојсиње кренуо пут Каоника и када је видео избеглице одвезао се у Ђунис и купио им хлеб, сокове, месо и кекс. Избеглице су са собом имале потврду о регистрацији пограничне полиције ПУ Ниш издату 27.октобра. Упућени су у Центар за азил у Крњачи.

sas
28.10.2015. 15:53
Cudno!? Robovi su nekad dovodjeni ili odvodjeni u lancima a danas Dolaze ili odlaze dobrovoljno u... PS: Evropi je zaista potrebna nova krv za opstanak nacije. Stvaranjem jedne nove ljutske ukrstene rase;)
Da li ce drzava da nadoknadi stetu ljudma kojima su ovi "migranti" obrstili baste?
Питам се само чему ли бих ја, или било који други невољник - намерник беле боје коже, могао да се нада од тамошњег становништва тумарајући по авганистанским селима??? Изузев омче око врата и ножа испод грла, наравно???
ma je li druze nemas za hranu... pa mnogo njih u srbiji gladuje... na pogresno si mesto dosao da trazis hranu!
Čitam komentare i mislim da nama treba jedna ozbiljna terapija. Posle svega što nam se dešavalo, nemamo osećaja za tuđu muku...
Коментари (5)