Титови поклони на изложби у музеју у Мађарској

БЕОГРАД - Поводом обележавања 65 година од настанка мађарског града Дунавварош, у Интерциза музеју у том граду 30. октобра свечано ће бити отворена изложба Царски дарови, чији су аутори Веселинка Кастратовић Ристић и Момо Цвијовић, музејски саветници Музеја историје Југославије (МИЈ).

Како је најављено из МИЈ, изложбу ће отворити градоначелник Дунаввароши Габор Черна, а у име Србије говориће Раде Дробац, амбасадор Србије у Мађарској и директорка МИЈ Неда Кнежевић.

Изложба поклона које је Јосип Броз Тито добијао од владара премијеру је имала 2013. године у Музеју историје Југославије.

Највећи део фонда МИЈ управо чине поклони које је доживотни председник добијао разним поводима, како од других државника и владара, тако и од грађана.

Изложба Царски дарови представља избор од 55 експоната изузетне уметничке и историјске вредности, и подсећа на обичај даривања који је данас, приликом званичних државних посета изгубио свој значај.

Јосип Броз се од 1941. до 1980. године сусрео са више од 350 шефова држава, био у 169 посета, а по позиву боравио у 73 земље.

До 30. новембра у Дунаввароши, посетиоци ће имати прилику да погледају поклоне које је Тито добио приликом сусрета са члановима владарских породица из 18 земаља Европе, Азије и Африке.

Предмети који су настали у најпознатијим радионицама широм света, на изложби су подељени у пет целина: археолошки, употребни и украсни предмети, накит и одликовања.

Одабрани експонати датирају од 7. века пре нове ере, па све до половине 20. века, а у њиховој изради коришћени су племенити метали, драго камење и најфинији порцелан.

Изложбу Царски дарови је до сада видело 35.000 посетилаца, а гостовала је у музејима у Краљеву, Зрењанину, Сомбору и Кикинди.

Град Дунавварош настао непосредно након сукоба Јосипа Броза Тита са Информбироом, када су челници Источног блока одлучили да се нова железара опремљена руском технологијом уместо у Мохачу који је био у непосредној близини југословенске границе, изгради у граду који је од границе удаљен више од 130 километара и који је добио назив Дунавварош (Нови град поред Дунава).

На изградњи овог, тада новог града, ангажовани су Југословени, већином Срби и Хрвати, који су остали да живе у Мађарској и којима је ово била радна обавеза.