Од ...јада забава и добра зарада

У СВАКОМ граду, општини, варошици, па и у готово сваком селу Србије годишње се организују манифестације са суфиксом - јада. Према подацима Туристичке организације Србије (ТОС), ових туристичко-привредних и културних манифестација, како их називају (а у суштини већи део њих не заслужују ове епитете), у нашој земљи има чак око - 2.000, и несумњиво смо држава која има највећи број "јада" у свету.

Неке од њих успешно трају више година, па и деценија - роштиљијада, купусијада, сланинијада, пршутијада, кобасицијада, фијакеријада, бостанијада..., а поједине су скоро формиране - гулашијада, пасуљијада, кајсијада, ракијада, муд(р)ијада, кумовијада... Права експанзија "јада" дошла је у последњих десетак година. У овом периоду се мноштво "јада" рађало, док су се друге, које нису заживеле - гасиле. А све су, углавном, оформљене како би се поједина места нашла на туристичкој карти Србије.

- Са сигурношћу можемо да кажемо да смо земља са највећим бројем оваквих манифестација, и по томе смо препознатљиви. ТОС годишње на свом сајту, али и у штампаним публикацијама и у календару приредби, промовише око 1.000 манифестација - испричала нам је Сандра Влатковић, ПР ТОС-а. - Зато и не чуди што се приходи од туризма у Србији из године у годину повећавају, и то за десет до 15 процената.

Поред прихода од ноћења, односно убацивања новца директно у џепове хотелијера и домаћина, "...јаде" доносе новац и угоститељима, превозницима, трговцима, туристичким агенцијама... Поједине манифестације су прерасле у велике организоване догађаје, веома значајне за одређени регион, као што су, на пример, лесковачка Роштиљијада, или мрчајевачка Купусијада.

У ТОС-у нису желели да нам издвоје ниједну "јаду" као најважнију или најбољу, али хвале Роштиљијаду, и то управо због велике посећености. Истичу и да се "јаде" најчешће везују за одређена јела, или производе, од којих се праве специјалитети и тако показују куварске вештине, јер смо земља позната по гастрономији.

У Србији су се чак водили и судски спорови око тога ко је аутор које "јаде". То се догодило са мрчајевачком Купусијадом. А све је почело 2003. године.

- Дошли смо на идеју да за свечано отварање позовемо 1.500 извођача културно-

-уметничких друштава. Пошто смо познати као гостољубиви, за тај народ требало је спремити вечеру. У помоћ смо позвали многобројна удружења, а већина њих понудила је спремање свадбарског купуса - говори Милорад Јевђовић, судски доказан аутор ове манифестације. - Тада сам смислио да би могло и да се направи такмичење у спремању овог специјалитета.

Када је Град Чачак, који је, иначе, и поред молби организатора првих година, одбијао да новчано помогне манифестацију, увидео да ова "јада" доноси добру зараду, покушао је да је присвоји.

- Почели су да се мешају у организацију, а нису се консултовали ни са ким од нас који смо је створили. Чак су покушали и да је преотму и да је изместе, али сам их предухитрио и Купусијаду сам пријавио као своје ауторско дело. Онда је дошло и до судског спора и Град Чачак је изгубио - каже Јевђовић.

Многе су "јаде", због лоше посећености, годинама уназад затваране. Неке које су добро замишљене претварале су се у класична опијања и бекријаде, као што је била Ракијада у Прањанима.

Ветерник - Пасуљијада

НУШИЋИЈАДА

ЈЕДНА од најстаријих "јада" је Нушићијада, чији је домаћин Ивањица. Настала је 1968. и одржавала се до 1972. године, али је потом прекинута. На иницијативу младих људи обновљена је 2009. године и веома је успешна манифестација, јер сваке године овај празник хумора и весеља окупља на десетине хиљада посетилаца.

Откуда баш Нушићијада у Ивањици, запитаће се многи, а одговор лежи у Нушићевој госпођи министарки, која свом невољеном зету прети да је "виђен за Ивањицу".