Не постоји рецепт да дочекаш стоту

ШТА велиш? Добро изгледам? Лепши сам од Илије, Сава и Пунише заједно, само имам један проблем. Не могу да гледам ове жене данас у кратким сукњицама, морам да зажмурим, слабо ми је срце!

Овако почиње разговор са Андријом Николићем, из Подгорице, председником црногорског СУБНОР који 30. новембра пуни - равно сто година! И готово је излишно питање - како? Андрија са својих сто година има духа, ведрине и животне радости више него многи тридесетогодишњаци.

- Реци, 'ајде реци искрено - јесам ли леп? Немој да ми ласкаш! Наравно да сам дошао сам, гледам жене успут, а камоли да идем сам.

Газио је чика Андрија Сутјеску, Неретву, ишао до Сремског фронта, био рањаван, био комесар бригаде, носилац је Споменице, изабран за министра Народне одбране 1953. године.

- Тачно 20. априла, јавио сам се Блажу Јовановићу, сећа се и датума.

Срео се и са Савом Ковачевићем. Био је Сава, каже он, велики говорник, увек и на сваком месту знао да проговори.

Срели смо се у подгоричком удружењу пензионера. Све "момци" млађи од њега по двадесетак година. Председник Саво Баровић, најближи Андрији по животном стажу, Илија Станишић и Пуниша Станишић.

- Не можемо га стизати, иако смо много млађи од њега - каже секретар Пуниша.

Када је Андрија славио 95. рођендан честитали су му речима: Дабогда живио сто година!

- Језик прегризли, то је сутра! - узвратио је Андрија као из топа.

Питамо чика Андрију за рецепт како дочекати стоту у здрављу и весељу.

- Нема рецепта. Увек сам био скроман, једем што се има, мало, никад се не преједем. Никад се нисам опио, попијем ракију, никад две, никад нисам био болестан - каже овај витални стогодишњак.- Мислио сам увек другоме што и себи. Никад нисам другоме зло помислио, нисам осуђивао друге. Свако има право на своје мишљење и свој живот.