Седморо деце спава у једној соби на два кревета

Деветочлана породица Симановић, из Привине Главе код Шида, живи у нехигијенским условима, без воде, струје и у немаштини.

Седморо деце из ове породице: Драгана (18), Јелена (17), Данијела (16), Милош (14), Тамара (13), Марина (11) и Лидија (6) спавају у једној соби, на два кревета.

Водом се снабдевају са извора удаљеног око сто метара, јер је бунар у дворишту загађен. Струју у кући имају, али им је искључена због дуга од 14.000 динара. Породица каже да би била захвална кад би им неко помогао у снабдевању лековима, нарочито деци, јер су им преко потребни.

Глава куће Драгутин Симановић запослен је у ЈКП "Стандард" на одвожењу смећа, али његова плата од 20.000 динара није довољна да обезбеди оно што је потребно за ову вишечлану породицу. Кућном буџету, колико год може, привременим пословима доприноси и његова супруга Сања Јурек, а са мајком у надницу готово свакодневно иду и две најстарије ћерке, Драгана и Јелена. Откако се Драгутин запослио, више немају право на дечји додатак ни на социјалну помоћ, па месечна примања нису довољна како би подмирили свакодневне потребе.

Да једна невоља никада не иде сама, потврђује и чињеница да ову породицу ни здравље не служи баш најбоље. Сања је недавно оперисала гласне жице, а две старије ћерке имају епилепсију.

- Син Милош рођен је са кривом ногом коју је оперисао одмах по рођењу, а након тога су му установили да има урођено слепило. Треба да носи наочаре, али немамо пара да их купимо. Оне коштају око 12.000, а то је више од пола плате мог супруга - са тугом прича Сања, додајући да Милош има још и шум срца и говорну ману.

Његова млађа сестра Тамара завршила је седми разред ОШ "Сремски фронт" у Шиду и каже да никоме из разреда никада не прича о томе у каквим условима живе. То зна само њена најбоља другарица Бранкица и нико више, јер се плаши да би јој се другари ругали. Исти страх због којег крије где и како живи има и њена старија сестра Јелена, која би волела више од свега да има купатило.

Драгана је најстарија, ускоро ће напунити 18 година. Напустила је средњу школу, јер са мајком мора да иде у надницу, како би прехранили породицу. Ништа јој није тешко - бере брескве, сади и окопава баште... јер другог избора нема.

- Кућу у којој сада живимо, то нам је купио Црвени крст, а ми треба месечно да отплаћујемо по 25 евра, међутим, нисмо то у стању, тако да не знам ни шта ће бити у будућности и да ли ћемо можда изгубити кров над главом. Тога се највише плашим - говори Сања, мајка седморо деце из Привине Главе.

Ипак, каже да је оптимиста, да се и поред свега нада некој бољој будућности и да се не предаје. У тренуцима када клоне духом највећу подршку јој дају управо њена деца, која је увек храбре и подстичу да се и даље бори.

ПОМОЋ ПРЕКО ЦРВЕНОГ КРСТА

Уколико би неко желео да помогне овој деци, а њима би свака помоћ добродошла, може то да учини преко Црвеног крста у Шиду. Добро би им дошла храна, гардероба, лекови...