Мапа стара 500 година која негира званичну историју људске расе

Ако је Антарктик заиста био даље на северу него што је сада и ако није био покривен ледом до пре 6.000 година пне, ко је онда живео у то време да је могао то да забележи на мапи, пре свих познатих цивилизација? И ко је то могао да уради дуго пре измишљања морског хронометра у 18 .веку, који је коначно решио проблем тачног праћења географских дужина на високим морима?
Ако је конвенционално знање о историји људске расе тачно, људска цивилизација није довољно стара, нити је била довољно напредна, да би јој се приписала многа мистериозна монолитска и археолошка налазишта широм света.
Места као Гобекли Тепе у Турској и Адамов календар у јужној Африци постављају исто питање: ако људска цивилизација наводно није довољно стара да направи ова места, ко је онда, или шта, имао капацитет да направи толико детаљних грађевина широм света?
Јасно је да је наше разумевање историје непотпуно и да постоји много уверљивих доказа који указују да су на Земљи постојале интелигентне и цивилизоване културе дуго пре него што су се људске културе појавиле на Блиском истоку око 4.000 година пре нове ере.
Мапа адмирала Пири Реиса из 1513. године је део појављивања комплетније приче о нашој историји, која навелико изазива раширено схватање.
Прављење мапа је сложен и цивилизован задатак, а сматра се да се први пут појавило 1.000 година пре нове ере са вавилонским глиненим таблама. Антарктик је званично први пут уочен на руској експедицији 1820. године и у потпуности је прекривен леденом површином за коју се сматра да се формирала пре око 34-45 милиона година.
Из тог разлога, Антарктик није могао да се појави на мапи пре 1820. године., а све мапе које садрже Антарктик требало би да имају назначене ледене полове који су стари неколико милиона година.
Мапа света коју је направио отомански картограф и војни адмирал Пири Реис, изазива извесне сумње о томе шта заиста знамо о древној цивилизацији.
Мапа Пири Реиса, која се фокусира на западну Африку, источну обалу Јужне Америке и северну обалу Антарктика, садржи детаље обале за коју многи историчари и геолози сматрају да је Земља краљице Мод, тј Антарктик.
Невероватно, на овој мапи ледени континент није прекривен леденом површином, већ густом вегетацијом.

Како мапа из 1513. године може да садржи континент који је откривен тек 1820. године? И ако су континент откриле цивилизације које су се појавиле 4.000 година пре нове ере, зашто нема ледених површина на мапи?

Парадокси на овој мапи нису имали већег значаја док Чарлс Хепгуд, професор историје из Њу Хемпшира, САД није рекао да информације на мапи Пирија Реиса подржавају другачији поглед на геологију и древну историју. Хепгуд је веровао да је мапа потврдила његову светску геолошку теорију, која објашњава како су велики делови Антарктика могли да буду без леда до око 4.000 година пре нове ере.
Хепгудова презентација је толико убедљива да је чак и чувени теоретски физичар и филозоф Алберт Ајнштајн написао подржавајући коментар за Хепгудову књигу из 1953. године:
„Његова идеја је оригинална, пуна једноставности и – ако се докаже – од велике важности свему што је везано за историју површине Земље“ – Алберт Ајнштајн.
Мапа без сумње није превара, јер је потврђено аутентична, али информације на мапи су за проверу. Сам Пири Реис напомиње да је мапа нацртана према информацијама са старијих мапа, графика и записа, од којих су многе, како Хепгуд каже, копиране и преписиване изнова још од пре уништења Александријске библиотеке у Египту, које је избрисало велику количину литературе и културног знања.

Хипотеза отвара врата могућности да је нека заборављена древна цивилизација имала капацитет да путује до Антарктика, обележавајући земљу са технологијом за прављење мапа, некад пре него што су се ледне површине формирале. То је значајно разилажење са нашим тренутним схватањем историје.
Одсуство ледених површина на мапи Пири Реиса је у најмању руку чудно, а 1960. године Хепгуд је изнео своје теорије ваздухопловству САД. Хепгуд је питао, између осталог, да ли је облик континента, како је приказан на Реисовој мапи, сличан облику континента под ледом, као што је открило недавно тестирање ваздухопловства о сеизмичким подацима континента. Одговор је био запањујућ:
„…географски детаљи приказани у доњем делу мапе невероватно се добро слажу са сеизмичким профилом који је направила шведско-британска антарктичка експедиција 1949. године.
Ледена површина у овом региону је сада дебела око 1,5 километар.
Немамо појма како би подаци на овој мапи могли да се уклопе са претпостављеми стањем географског знања у 1513. години.
Харолд З. Олмајер, Потпуковник, командант УСАФ”:
Ако Хепгудова теорија вреди, као што је Ајнштајн веровао, онда је постојао период времена од око 13.000-те године пне до 6.000-те године пне када је Антарктик био ближи екватору, те је тамо владала релативно тропска клима, као у деловима Јужне Америке.
Ово је узроковано изненадном променом читаве Земљине литосфере, теоретисао је он, с истовременим померањем свих континената на њихову тренутну позицију што је много другачије схватање него широко прихваћено објашњење о теорији тектонских плоча.

Ако је Антарктик заиста био даље на северу него што је сада и ако није био покривен ледом до пре 6.000 година пне, ко је онда живео у то време да је могао то да забележи на мапи, пре свих познатих цивилизација? И ко је то могао да уради дуго пре измишљања морског хронометра у 18 .веку, који је коначно решио проблем тачног праћења географских дужина на високим морима?
Да ли је Земља већ била мапирана 4.000 година пне од стране цивилизације која је заборављена, као што анализа Реисове мапе и теорије Чарлса Хепгуда тврде?
(Вестинет.рс)