100 година на Видовдан

- НЕМАМ ти ја неку бољку, осим старости. Помало ме издају ноге, вид и слух, али пијем само један лек, нешто, кажу, да ме стомак не мучи... Лепо спавам и највише волим кромпире, сир и хлеб...

Јуче, на 100. рођендан, бака Миља Свичевић, у пријепољском селу Милошев До, на Јадовнику, овако је пред родбином, гостима и новинарима описала дане на преласку у други животни век, помињући имена осморо унучади и седморо праунука и зборила о дуговечности:

- И да знате и утувите, а немој ништа да се чудите: оволике године сам доживела у раду и на белом мрсу - сиру и кајмаку, али и на сувом и сировом месу, од стоке са пашњака Јадовника, а не на овом што га сад држе месецима у замрзивачу...

- Није ми било, додаје стогодишњакиња, тешко да устанем у четири-пет изјутра, да цео дан проведем око стоке и кућних послова или у орању, плаштењу, жетви и трпању сена... Све са мојим Јованом - није било ниједне грке речи, ни ружна погледа, него све у слози и љубави.

У врлетима Јадовника, планине о којој име све говори, најстарију житељку милешевског краја знају као Миљу Јованову. Они најстарији памте је како планином језди на коњу седланику, те да је поштовала празнике и постила кад је црвено слово у календару.

- Месецима сам била глава куће: Јован је одлазио са "сингерицом" на самару коња по селима Јадовника, Златара и Лимске долине, а мени остављао децу, кућу, стоку, новчаник... И све сам стизала, да средим летину на овој прљуши, продавала на пијаци стоку, али је никад нисам дала на вересију. Купила сам крушке и шљиве, пекла ракију... Из моје куће нико није отишао, а да га нисам почастила. Најближе сам испраћала са флашом ракије и пршутом. Децу сам подизала на преслици и десници руци - причала је јуче Миља.

Баба Миља са синовима Петром и Јездом

ЗДРАВЉЕ ДОБРО

- Прошле године смо је једва убедили да је поведемо код доктора Бата у Пријепоље и готово сви резултати су били задовољавајући - причају Јездо и Петар. - Мајка се никад није жалила на умор и болове, све кућне и пољске послове је обављала и после Јованове смрти 2004. године, све до пре неку годину. Сад је у кући пази професорица Зарфа Музуровић.