Шаш греје земљу

ЧАК 30.000 хектара У Србији је “болесно”, деградирано земљиште. Уз то, сручњаци процењују да сваке године око 4.000 нових хектара пољопривредног земљишта “униште” рударски копови, индустрија, саобраћај, депоније, јаловишта...

Овакво земљиште у свету одавно се лечи сађењем мискантуса, биљке познате и као кинески шаш. Реч је о изузетном биоенергенту, чија је топлотна моћ два пута већа од колубарског лигнита. Однедавно мискантус је стигао на пробу и у Србију. На захтев Електропривреде Србије, Факултет за примењену екологију “Футура” Универзитета Сингидунум започео је експериментално гајење ове биљке.

По речима професорке Гордане Дражић, истраживање могућности производње мискантуса у Србији, као новог биоенергетског горива, почело је 2006. године, када је Министарство науке одобрило пројекат.

- Огледне површине налазе се на више од 20 локација у Србији, највише на одлагалиштима пепела и шљаке термоелектрана, јаловинама рудника лигнита, затвореним комуналним депонијама као и на мочварном, неквалитетном пољопривредном, алкалном и екстремно киселом земљишту - објашњава професорка Дражић. - Резултати показују да овај енергетски усев, високе калоричности, може да се гаји у Србији и да би се производња његових брикета исплатила.

Садњом мискантуса на 100 хектара и производњом брикета током наредне две деценије - уложена средства вратила би се шестоструко!

- Подизање плантаже изискује у првој години око 3.000 евра по хектару, мала улагања у одржавање у другој и само трошкове скидања усева у наредних 20 година - објашњава наша саговорница. - Поред коришћења за биогориво, може се користити и као грађевински материјал. Показано је да мискантус има значајан потенцијал за прикупљање загађења са сточних фарми и неких тешких метала, првенствено кадмијума.