Опанак главу чува

ПИРОТСКИ опанак гумењак, који је по многима оличење простоте и “руралног” живота, и ове зиме је сачувао многе главе, руке и ноге на поледици којом је окован читав крај. Обућа која се овде производи више од 75 година и којом се шпарта по многим селима на Балкану, још опстаје, благодарећи томе што је идеална за овакве временске услове. Не зна се тачно ко је пре безмало једног века био њен творац, али се зна да је од свог прапочетка претрпела веома мале измене и модернизације, што по многима доказује савршеност овог производа.

Некада су је правили мусави мајстори у фабрици чувеног Мите Гаге, а данас настаје у компјутеризованим погонима “Тигра” АД, једне од највећих гумарских предузећа у овом делу Европе. Многи Пироћанци кажу да је неоправдано у сенци других овдашњих “брендова” попут качкаваља, ћилима, јагњетине, или на пример, пеглане кобасице, али то што опстаје седам и по деценија није нимало случајно.

- Опанке сам правио више од 30 година и од њих се још увек не одвајам. И дан-данас их носим око куће, нарочито зими. Последњих година виђам разне копије из Бугарске, Румуније и других земаља из окружења, међутим, нашем опанку не могу ни да приђу. Ем што су грозни, ем су од неке тврде гуме и стискају ногу као да је у менгелама. Кад у тим опанцима станеш на лед, као да си их лојем намазао: ноге одмах лете у ваздух. Наш опанак је мек и просто се лепи за подлогу, без обзира на то да ли је реч о снегу или леду - каже Божидар Панић, “Тигров” пензионер.

Гумењаци су добри за лед, али подједнако добро служе и око кућних послова на селу. Беспрекопрна су “обувка” за шталу, ливаду, њиву. Панић каже да један пар може да траје и по више година, а за одржавање је потребна само вода или влажна крпа. Веома популарни су у овом делу Србије, али и код косметских Албанаца који се углавном баве сточарством и пољопривредом. Овде памте времена, када су преко такозваних франшиза на Космет слали шлепере опанака “мејд ин Пирот”.

Толико помињани гумењак, на први поглед изгледа као да је изливен. Панићева супруга каже да се састоји од двадесетак делова који се морају уклопити, како би нога била заштићена од воде и блата.

- Имамо плазицу, лице, сају, предње и задње ојачање, табаницу чија ситна шара онемогућава клизање и многе друге делове. Све се то уклапа на круги, лепи и спаја, а украс код женских опанака је лак. Једном приликом сам правила и нумеру 47, за једног Шумадинца који није никако могао да купи опанак у слободној продаји. Имао је ноге као санке - сећа се ова пензионерка, која је са супругом на производњи опанака радила укупно седам деценија.

Добрила и Божидар Панић су цео век правили гумене опанке

ОД ОПАНКА ДО АВИОНА

У фабрици “Тигар”, постојбини опанка, осим ове обуће у новим погонима се производе и чизме за војску, вартогасце, дрвосече, ловце, риболовце, па чак и резервоари за војне авионе. Реч је о најсавременијој и највећој фабрици у овом делу Европе, чији се производи продају у нордијским земљама, али и Америци и Канади. Пре неколико година, Јапанци су купили око 2.000 пари опанака, који су дизајнирани за њихово тржиште. Из неког разлога, на тој поруџбини се нажалост и остало.