Римски град на обали Дрине

На месту данашњих Скелана, вароши са 1.500 душа, у другом веку нове ере блистао је пуним сјајем - Муниципиум малвесиатиум, значајан римски административни центар ове регије и дом за 40.000 цариника, рудара и чувара империјалног пута. Из вековног мрака, ових дана на три локације недалеко од обале Дрине, заборављени град са императорском палатом у центру излази на видело: пред очима радозналаца појављују се величанствени мозаици, скулптуре и антички споменици, а укупно 80 вредних предмета преосталих на овом подручју пуким случајем - спасио их је пре тачно 110 година велики поводањ о коме је Иво Андрић писао.

- Прва истраживања Муниципиум малвесиатиума обављао је од 1896. до 1898. Карло Пач, аустроугарски историчар (био је и министар финансија). Највише остатака римског града пронашао је на три локације. Он је 80 сакупио и одложио у једну од базилика са највишим зидовима, с намером да их пребаци у Беч. Међутим, догодила се велика поплава, Дрина се излила, покренула су се клизишта, мислило се да је вода све однела - објашњава мр Милица Котур, руководилац конзерваторских радова Републичког завода за заштиту споменика културно-историјског наслеђа Републике Српске.

Захвални Пачу што је желео да драгоцености „пресели“ у Беч не можемо бити. Међутим, он је направио тлоцрт муниципијума, све је евидентирао, исцртао је споменике и комплетно истраживање објавио у Земаљском гласнику музеја Босне, исте године. На основу његовог рада, започета су садашња истраживања, а велики посао стигао је до фазе конзервације.

Пред знатижељницима указали су се обриси велелепне римске грађевине, императорске палате која се налазила у средишту римског града, административног центра регије. До сада откривени део захвата 900 квадратних метара и обухвата велики број просторија, ходнике, два полокруга, хипокауст - подно грејање, остатке зидног сликарства у три слоја, сведочанство да је велелепна грађевина дуго била у функцији. Најзначајније откриће је подни мозаик на 100 квадратних метара, највећи на западном Балкану, чија је половина сачувана и реконструисана. Овдашњи чувени мајстори, Осећани, претходних дана президали су већ 250 метара до јуче урушених зидова, широких 60 центиметара, већи део подигли су до 115 центиметара висине...

Грађевина је, према истраживању Ђорђа Јанковића, била у употреби до почетка 4. века, а верује се да је страдала у војном сукобу.

- Свих 80 предмета из прва три века нове ере налазе се у Археолошком музеју Римски муниципиум у Скеланима, реч је о надгробним споменицима, стубовима, украсним венцима, надвратницима, жртвеницима, новчићима... Још толико споменика највероватније се и даље налази под земљом, испод куће где због нерешених имовинско-правних односа још увек не можемо копати - додаје Свјетлана Марковић, директор Археолошког музеја у Скеланима.

- Споменици су посвећени боговима Јупитеру, Силвану, тријади Јупитера, Јуноне и Минерве... Колико је римска империја била присутна на овом простору, говори податак да је у другом веку на Дрини било 17 мостова, а данас их је троструко мање.

Истраживања археолога мр Мирка Бабића показала су да се у овом подручју у римско време ковао новац, експлоатисане су руде, ницале су колоније, грађене су палате и војна утврђења. Скелани су били политички, Сасе привредни, а Факовићи војни центар области.

У будућности биће истражен шири појас око велелепне римске грађевине у центру Скелана. Зидови и јединствени мозаик биће наткривени, а античко наслеђе изгледаће као слични, у овом тренутку далеко познатији споменици римске културе широм света.

За до сада урађени, велики посао, новац је издвојила Влада Републике Српске. Римски муниципијум у Скеланима проглашен је за националним културним спомеником Републике Српске.