Пребранац, а на банатски начин

РАВНИ ТОПОЛОВАЦ - На традиционалној и јубиларној 10. пасуљијади, која је минулог викенда организована у овом селу пограничне средњобанатске општине житиштанске, од „ића и пића“ било је свега и свачега, али најтеже је могло да се дође до пасуља!

И, да не буде забуне - ради се о домаћем, чувеном тополовачком пасуљу који ће се, како ствари стоје, ускоро преписивати као лек... Али, гурмани и поклоници најслађе „сиротињске хране“ не треба да страхују - ту је увозни, има га у изобиљу. Скоро да је потпуно завладао српским тржиштем, а на нашу трпезу стиже буквално из целог света!

- Тешко ћете моћи да купите наш пасуљ! Распродат је одмах после бербе - објашњавају супружници Мила и Вељко Шаренац, истичући да је цена била као и прошле године - 350 динара за килограм белог и 300 зеленог.

Као и већина од 1.200 становника из 450 домаћинстава Равног Тополовца, супружници Шаренац сваштаре да би издржавали породицу и школовали две ћерке на студијама у Београду. Раде њиве, одржавају воћњак, гаје пилиће и свиње, али најсигурнија зарада им је од пасуља. Село оправдано носи епитет пасуљарског, јер је скоро трећина обрадивих површина од 400 јутара или 270 хектара под овом махунарком.

- Пре више од две деценије међу првима смо почели да сејемо пасуљ. Уместо старинског, међуусевног гајења у сенци ратарских култура, определили смо се за савремену и интензивну производњу. Остварујемо добре приносе, 2-3 тоне по хектару, скоро дупло више од просека у другим крајевима Србије. Али, шта вреди када немамо обезбеђено тржиште и када смо препуштени накупцима - казују муку тополовачких пасуљара супружници Шаренац.

Стихијност у производњи стално доноси неизвесност. Једина олакшавајућа околност је што пасуљ, када је добро заштићен, може да се лагери и сачека са продајом. Последњих година, углавном због нарасле конкуренције из увоза и што више нема великих купаца попут војске и радничких мензи, потражња је опала. Пратила ју је и мања производња, која је у Тополовцу вишеструко редукована, посебно у односу на рекордну сетву од 500 јутара 2007.

- Ове године пасуљ је добро родио, али убран је са мањих површина. Проблем је што је због дугог кишног периода и трулежи веома нечист, чак преко 30 одсто. Зато су све количине брзо продате, наравно накупцима - истичу супружници Шаренац, подсећајући да је најтежи део посла, у иначе прилично профитабилном узгоју пасуља, пребирање које се углавном обавља на главној сеоској улици.

Младен Жужа, председник асоцијације топловачких пасуљара, износи да је ове године проблем био и дефицит семенске робе. Оно што се нашло у продавницама плануло је за недељу дана. Без квалитетног семена остали су и многи сами произвођачи пасуља, па нису могли да удовоље захтевима из РС, Федерације БиХ, централне Србије...

Охрабрило га је што су недавно у селу боравили стручњаци из Немачке, а које су довели бизнисмени из Словеније! Заинтересовани су да унапреде производњу пасуља у Војводини, посебно у Равном Тополовцу и пласирају га на тржиште ЕУ.

НАЈСЛАЂИ ЈЕ ЖУТОЗЕЛЕНИ

На 10. пасуљијади крчкао се само један једини пасуљ, онај банатски, тополовачки. Има га неколико врста, а сви кажу да је најслађи жутозелени. Кува се само сат и по, за разлику од увозног коме је потребно неколико сати... Ипак, у радњама не може да се нађе - поклекао је под конкуренцијом из увоза, чија је малопродајна цена знатно испод производне узгајивача у Тополовцу, који никада нису добили никакву стимулацију државе.