Принцеза Јелисавета није ишла преко реда

Предмет није имао никакав приоритет у односу на остале захтеве за повраћај имовине. У питању је мираз кнегиње Олге и одлука да се врати наследницима је логична и легална - каже Страхиња Секулић

ДА су, како је рекао Орвел, сви једнаки, али су неки „једнакији од других“, уверени су многи грађани који чекају да им се врати одузета имовина. Тај став донекле је учврстила најновија одлука Агенције за реституцију да се Вила „Црногорка“ у Ужичкој 1 у Београду, која је 1947. године конфискована од кнегиње Олге Карађорђевић, врати њеним потомцима, Јелисавети и Александру.

Док неколико десетина хиљада грађана чека одлуку, ова је донета брзо. Јелисавета је већ у дедињској вили.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић каже да Карађорђевићи нису имали предност у реституцији, јер је до сада решено око 3.000 захтева. Овај је тек недавно стигао на ред.

- Кнегиња Олга је Вилу „Црногорку“ добила за мираз и одлука да се врати њеним наследницима је логична и легална - каже Секулић. - Објекат није имао статус дипломатског представништва, да би био изузет из реституције и зато је враћен старим власницима. Ситуација са осталом имовином династије Карађорђевић је другачија. Дворски комплекс на Дедињу изузет је из процедуре, зато што је то споменик од изузетног значаја. А, назад неће добити ни дела из тзв. збирке кнеза Павла, која потражује Јелисавета Карађорђевић, а налазе се у Народном музеју. Уметничка дела која су део збирке неког музеја се не враћају. Реално, Карађорђевићима неће бити враћена велика имовина.

Карађорђевићи, иначе, потражују све што им је чувеним декретом Едварда Кардеља из 1947. године одузето.

- Вила „Црногорка“ је прва имовина која је враћена Карађорђевићима, али не потомцима принца Томислава и Андреја, већ кнегиње Олге и кнеза Павла. Јелисавета и Александар су потомци Арсена Карађорђевића, који је био најодликованији војник у Великом рату - каже Душанка Суботић Хомен, адвокат Јелисавете Карађорђевић. - Престолонаследнику Александру Карађорђевићу и потомцима принца Томислава и Андреја није враћена имовина. О томе није одлучивано, јер још није заказано прво рочиште. Поред тога што траже имовину коју су наследили од краља Александра, они потражују и наслеђе краљице Марије. Оставинска расправа одржана је 1938. и тада је донета правоснажна одлука. Имовина им је, међутим, 1947. одузета указом. Поред дворског комплекса, Карађорђевићи су имали велика имања широм Србије, у бањама, дворове у Македонији, Словенији... Оно што је данас у државном власништву може да им се врати, а за све што је постало део неких предузећа, или је откупљено, тражиће се обештећење.

Миле Антић, координатор мреже за реституцију у Србији подржава свако враћање одузете имовине, па тако и враћање Виле „Црногорке“ потомцима кнеза Павла и кнегиње Олге, Александру и Јелисавети.

- Одржавање Виле „Црногорке“ било је скупо за државу. На овај начин ће се смањити трошкови из буџета - објашњава Антић. - Поред тога, наследници су овим чином постали и порески обвезници. Колико знам, порез за ову годину износи око десет хиљада евра, што није мало. Да није неодговорних појединаца у свим структурама, много лакше би се остварио повраћај имовине на који грађани имају право. Највећи отпор стиже из Агенције за приватизацију, али и из појединих општинских структура. Многи имају афинитет да присвоје непописану имовину у Србији, или да је користе потпуно бесплатно. Такав је случај био и са Вилом „Црногорка“.

Антић сматра да се иза „брига“ свих противника реституције крију лични интереси појединаца и група који, уместо реституције имовине оштећеним грађанима, желе да „државну својину“, која је синоним за одузету имовину, претворе у њихову приватну својину:

- Терет обештећења за одузето гледају да свале на леђа свих будућих генерација пореских обвезника - закључује Антић.