Тирана: И Албанија има вирџине - жене које су постале мушкарци

ТИРАНА - Феномен Вирџине, жене које по свом изгледу и понашању личи на мушкарца, пије, пуши, остаје неудата, а не ретко спремна је и да потегне оружје, до данас се одржао само у Албанској Малесији - северу Албаније, али и на најјужнијем делу Црне Горе, као и на Косову и Метохији.

Реч је о женама које уживају сва права мушкараца, доносе важне одлуке и једнаке су у племену са осталим мушкарцима, док према осталим женама, као и у породици стварају дистанцу као да су стварно одједном постајале мушкарци.

Изучавајући овај феномен или појаву насталу у давна времена када је живот на северу Албаније био регулисан "каноном" Леке Дукађиија (владао до 1410-1481), британски албанолог Антонија Јунг у својој књизи "Жене које су постале мушкарци", представљеној у Тирани, каже да су вирџине живеле у време када је мушкарац био не само стуб куће већ и њен господар.

Кућа без мушкарца је, наиме, била осуђена на пропадање као непожељна и зато, ако мушкарца у кући већ није било, требало га је, каже, направити...

Вирџине су постајале и девојке које су да по сваку цену желеле да избегну брак са неким коме су биле давно обећане, пошто је одбијање удаје у тим околностима и дан данас јак разлог за крву освету, исто као што је и склапање брака међу породицама које су у крвној завади начин за "помирење крви".

Ипак је, тврди Јунгова, много чешћи разлог преузимања мушке улоге потреба за наследником и "главом породице" у слуцајевима када у породици није било мушкараца или мушкарац није био спреман да преузме своју улогу.

Полагањем заклетве да ће се у будућности понашати као мушкарац код вриџина све почиње да се мења и оне престају да имају било шта више заједничко са женама.

"Оне застрашујуће почињу да изгледају као мушкарци не само по начину облачења већ и по покретима и укупном понашању", написала је Јунгова у својој књизи богато илустрованом фотографијама последњих албанских вирџина.

Иначе, Јунгова је први пут посетила север Албаније 1989. године, када је спровела и своја прва истраживања, а о вирџинама је први пут, каже, читала у књизи Едит Дархам.

Она је, како преносе албански медији, подсетила да је путницима са запада, који су у то време одлазилиу Албанију, било дозвољено путовање само под строгим надзором.

Јунгова тврди да је свет изненађен постојањем вирџина и у овом савременом времену, као и да ни сви Албанци данас не знају за тај феномен дубоко укорењен у албанску културу и друштво, посебно у сиромашним крајевима севера те земље, и зато је, каже, њен наум био да га забележи.

Према њеном истраживању начин облачења чини основу поделе полова у једном дубоко патријархалном друштву, односно избор одеће одражава специфичан социо-економски систем у Алнбанској Малесији али и у неким другим областима Балкана.

"Економски фактор је изузетно важан у патријархалном друштву у коме у женине обавезе спада и преузимање улоге мушкарца у вођењу породице у случајевима када нема мушкараца. Те жене, исто као и мушкарци су спремне да узму и оружје ради очувања части породице или ради крвне освете", каже Јунгова.

Она објашњава да се полни идентитет не везује обавезно са сексуалним опредељењем, о чему се у подручјима у којима живе вирџине не говори отворено.

Када жена под тим условима, специфичним за њену земљу преузме улогу мушкарца, често добровољно, то не само што је добродошло и врло похвално у њеном окружењу, већ за собом повлачи и један далеко бољи живот, тврди ова британска.

"Иако неко на ту заклетву гледа као на жртву, смисао свега је супротан у друштву у коме се понашање, које за собом повлачи добробит породице, сматра крајње позитивним тако да женина жртва тиме што постаје мушкарац подиже њен значај и самосвест", навела је Јунгова.