Дворац племића Д’Анжони: Замак је кућа ратника

ГОСПОДАРИ моћног замка Д’Анжони нису напустили своју тврђаву још од 15. века кад су били чувари области Горње Лоаре, планинске војне границе на југу централне Француске током Стогодишњег рата с Великом Британијом. Краљ Шарл Седми дао је племићу Лују Другом Д’Анжонију дозволу да направи замак на брегу који доминира долином реке Доре, јер се показао као изузетно храбар у биткама. Он се, раме уз раме с Јованком Орлеанком, борио за одбрану и ослобађање овог дела Француске од енглеске окупације у 15. веку.

Замак има централни део који штите четири куле више од 40 метара. Та силна грађевина од црног базалта данас је заштићено културно добро и туристичка атракција. Актуелни маркиз Д’Анжони, симпатични елегантни господин, живи у удобнијим просторијама крај високих кула које су дозидане у 18. веку. Иза зидина замка је и бајковито село Турнемир, чије су лепе камене куће већим делом претворене у апартмане за туристе. Ипак, да ратничка крв није вода показало се кад је замак отворен за посетиоце, па је од племића затражено да им се обрати и на енглеском.

- Шта? Да говорим енглески после оног што су урадили Јованки Орлеанки! Не долази у обзир - одлучно је одбио маркиз Д’Анжони.

Наиме, Енглези су заробили и живу спалили француску хероину и симбол слободе која је ратовала с његовим далеким претком у 15. веку. Наравно, маркиз добро говори енглески и на том језику поздравио је малобројну групу новинара из целог света које је национална туристичка организација „Атут Франс“ довела да упознају замак Д’Анжони.

Из приземља с малим вратима, у коме је данас продавница сувенира, воде уске завојите степенице које је и мало људи могло лако да брани у време кад је овде била несигурна ратна крајина.

Први спрат је био дневна соба и трпезарија поред које се налази богато осликана капела с фрескама из Христовог живота. На другом, „гостинском“ спрату господари замка су примали посете, па је на зидовима насликано девет ратника, идеала витештва средњовековне католичке Европе.

Ту су Тројанац Хектор, Александар Велики, Цезар, али у средњовековној ношњи, као и краљ Артур, Карло Велики и Готфрид Бујонски (који је спалио Цариград у четвртом крсташком походу).

Трећи спрат је „соба оружја“, у којој су изложене најразличитије убојне справе и војне инсигније које је породица с дугом војничком традицијом користила. Из огромне централне просторије врата воде у другу неупоредиво мању и ушушкану, где је кревет с балдахином.

- Ту је морала да се доказује храброст друге врсте - уз осмех каже маркиз Д’Анжони.

Французи се довијају на разне начине да би очували вредну имовинску баштину. Просечна цена дворца у Француској варира од 800.000 до милион евра. Када је на Салону луксузних некретнина у Пекингу пре три године представљен француски дворац који кошта три милиона евра, салом се пронео громогласан смех. Кинези нису могли да верују да тако јефтино могу да уђу у стамбени ред властеле. Шта би тек рекли да су знали да дворац у Лујевој отаџбини може да се пазари већ за неколико десетина хиљада евра?

Француска има преко 43.000 замкова, палата, дворова, капела, оранжерија и других сличних историјских здања, међу којима је и 6.450 двораца. Од тога, 5.550 су у приватном власништву, а 900 у државном. Сваке године, за њихово одржавање, из буџета се издваја око 30 милиона евра.

Најбоље пролазе национализована здања, којима локалне и државне власти омогућују одржавање сјаја и престижа. Посед давно свргнутих Лујева нема сталног станара, па је свакодневно на располагању посетиоцима. Лани је дворац у Версају имао чак 10 милиона гостију. Буџет износи 110 милиона евра, од чега се продајом карата осигурава 80 одсто средстава. Остатак финансирају држава и мецене.

Француска држава дотира и приватне власнике двораца, али то им није ни изблиза довољно. Дворац може јефтино да се купи, али се тешко и скупо доводи у функционално стање. Компликовано наследно право и изузетно високе пореске стопе многе дворце у Француској доводе у ситуацију нерегулисаних породичних односа између бројних власника, због чега оваква здања годинама пропадају.

Рачуна се да је просечна цена дворца у Француској од 800.000 до милион евра. Нису ретки они који могу да се купе већ за неколико стотина хиљада, а било је примера, у рушевном стању, који су отишли и за мање од „стотке“. С друге стране, најлепши примерци иду и до 100 милиона. Најтраженији су дворци из 16, 17. и 18. века, средње и мање величине, јер су јефтинији за одржавање. Годишње одржавање дворца, иначе, кошта око пет одсто његове вредности.

Дворце од Сене преко Лоаре до Провансе далеко највише купују странци, нарочито богати Руси и Кинези, али они ту мало бораве. Служе им као престижна витрина.

Горан Чворовић