Ово су 8 највећих мистерија наше планете

Многа питања везана уз планету Земљу актуелна су стотинама година и људи на њих упорно траже одговоре. Доносимо вам 8 највећих мистерија.

1. Зашто смо сви "мокри"?

Научници сматрају како је Земља била сува стена након свог настанка пре 4.5 милијарди година. Поставља се онда питање одакле је дошла животно важна вода - Х2О? Можда из међузвезданог система, пре 4 милијарде година...

Могло ју је створити разбијање залеђених астероида у земљину површину. Тако су током времена могле да настану резерве воде. Још увек није разјашњено настајање воде на Земљи. Тачније, умотано је у мистериозно рухо управо јер је из тог раздобља преостало веома мало стена за проучавање и добијање доказа.

2. Шта је тамо доле у језгру?

Легендарно земљино језгро ни данас није потпуно истражено. Дуги низ година било је фасцинација и инспирација писаца и научника па су по њему снимани филмови и писане приче. '40-их година прошлог века научници су били уверени како су се приближили овој мистерији и напокон је решили.

На примеру метеорита проучавали су равнотежу минерала у језгру и донели закључке о онима који су недостајали. Нагађали су како гвожђа и никла, којих није било у земљиној кори, сигурно мора бити у језгру. Међутим, гравитацијска мерења '50-их година прошлог века дефинисала су те процене као нетачне. Језгро је било пресветло. Нагађања и даље трају.

3. Како је Месец дошао овде?

Да ли је Месец настао од огромног судара Земље и планете величине Марса? Ово је још само једно од питања које мучи научнике. А ову теорију нису баш сви прихватили, управо због њених недостатака.

Примера ради, хемијски састав стена са Земље и оних с Месеца толико се подудара да сугериша како је Месец настао од Земље, а не од још неке планете. Могуће је да се млада Земља брзо вртела око своје осе и око себе распршила довољно стена које су створиле Месец.

4. Како је настао живот?

Још увек није јасно да ли је живот настао на Земљи или је настао у међузвезданом простору и донесен на нашу планету путем метеорита. Најосновније животне компоненте - аминокиселине и витамини, нађене су на леденим зрнцима унутар астероида и у најекстремнијим условима за живот на Земљи.

Једна од највећих препрека биологије јесте откривање начина на који ти делови формирају живот. Веома отежавајућа је и чињеница што не постоје фосилни трагови земљиних првих становника, који су највероватније били примитивни, попут бактерија.

5. Одакле долази кисеоник?

Наше постојање дугујемо цијанобактерији, микроскопским створењима која су помогла у радикалној трансформацији земљине атмосфере. Ове бактерије избацивале су из свог организма кисеоник као отпад и тако напуниле атмосферу кисеоником први пут око 2.4 милијарде година.

Међутим, то никако није било стабилно стање. У остацима стена јасно је видљиво како је ниво кисеоника осцилирао 3 милијарде година и напокон се стабилизовао пре 541 милион година. Па се поставља питање да ли је заправо ова бактерија заслужна за кисеоник који удишемо или је реч о неком другом фактору? Управо је разумевање помака према кисеоником богатој Земљи кључни фактор у декодирању историје живота на нашој планети.

6. Шта је изазвало камбријску експлозију?

Појава сложеног живота у камбрију, након 4 милијарде година од постанка Земље, означава јединствену прекретницу. Одједном су се појавиле животиње с мозгом, очима и срцем. Одједном се у овом раздобљу, које је трајало од пре 542 милиона година до пре 488 милиона година, све развијало брже него у било ком планетарном раздобљу данас познатом.

Као објашњење овог феномена понуђен је скок у нивоима кисеоника који се догодио непосредно пре камбријске експлозије.

7. Када је почело померање текстонских плоча?

Танке плоче прекаљених кора сударају се на површини Земље стварајући призоре прекрасних залазака сунца из планина и насилних вулканских ерупција. Геолози још увек не знају кад су тектонске плоче почеле да се померају јер је већина доказа уништена.

Само шачица ситних минералних зрна - циркона, преживела је 4.4 милијарде година и управо су они открили научницима како су већ тада постојале прве стене. Геолозима још увек није јасно како су се формирале стене.

8. Хоћемо ли икада моћи да предвидимо земљотресе?

Слично предвиђању времена, може се отприлике нагађати и о појави земљотреса. Међутим, тачно утврдити долазак земљотреса засад је немогуће. Чак и највећи експеримент, који је трајао 12 година, није успео.

Геолози су тада предвидели земљотрес у Паркфиелду (Калифорнија), за који су мислили да ће се догодити 1994. године, а који се заправо догодио 2004. Једна од највећих препрека је чињеница што геолози не разумеју зашто уопште долази до земљотреса и зашто они престају.