Репортаже

Мехмед-паша Соколовић сазидао цркву на мајчином гробу

Ј. МАТИЈЕВИЋ

05. 02. 2014. у 21:32

Многобројни житељи Прибоја верују да је Мехмед-паша Соколовић у Поблаћу сазидао цркву на гробу мајке. Наводно, њено гробно место је код улаза у цркву која има много трагова исламске архитектуре

НАМЕРА проте Стевана Гагића из Даласа да обнови цркву Мехмед-пашиној мајци у Соколовићима код Рудог, о којој смо писали у претходном броју, подстакла је многобројне житеље Прибоја и околине да се јаве нашој редакцији са занимљивом причом о Цркви Светог архангела Михаила у Поблаћу.

По очуваном народном предању, цркву је у овом прибојском селу, на гробу мајке за коју тврде да се звала Анђелија, подигао Бајица Бајо Ненадић у време када је био велики везир Отоманског царства. Истовремено је, кажу, у Соколовићима подигао џамију оцу Димитрију, који је прешао у ислам, пошто су Бајицу одвели као данак у крви.

- Нигде не постоји писани траг да је Мехмед-паша Соколовић ктитор цркве у Поблаћу, али житељи овог краја дубоко верују у предање да јесте и да је гробно место његове мајке десно од улаза у цркву - каже за „Новости“ Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја у Прибоју. - Као главни аргумент обично истичу мноштво трагова исламске архитектуре око свих прозора и врата, као и у унутрашњости цркве. Чак и лаици одмах примете такозване сараценске лукове типичне за исламску архитектуру. Поуздано знамо да је око ове светиње велика средњовековна некропола и да је после првобитне градње црква у неком периоду страдала, а обновљена је 1833. године.

Необичност цркве у Поблаћу, по речима нашег саговорника, јесте и зидани иконостас, што је у овим крајевима реткост, а вероватно је изграђен када и црква. Осим тога, уместо уобичајена три, на иконостасу су само два потковичаста улаза у олтар, што је, такође, још једна енигма.

- Једина фрескосликана површина у цркви управо је зидани иконостас, на којем су приказана попрсја апостола и Христа, необична завеса односно драперија са орнаментима, као и представе херувима унутар олтарских пролаза. Особене стилске одлике фресака тешко је поуздано датирати, па се процене осликавања крећу од првих деценија до седамдесетих година 16. века - каже Дерикоњић.

ИКОНА “ЈЕРУСАЛИМ ВИШНИХ“

Читалац „Новости“ из Крајчиновића близу Поблаћа, који нам се у среду јавио, каже да народ с колена на колено преноси и занимљиву причу о икони „Јерусалим вишних“, која је била у поблаћкој цркви, а сада је изложена у Ризници манастира Милешеве, односно Епархијском музеју. Он тврди да му је деда причао како је икона урађена по аманету Мехмед-паше Соколовића, али да је у храм донета много година после пашине смрти. Од историчара уметности, пак, сазнајемо да је заиста реч о вредној и препознатљивој икони односно триптиху.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (20)

Jabre

05.02.2014. 21:43

( 37 ) ( 80 )

Мој кум генерал каже да је Соколовић позивао Аустријску војску да напанде када је Турска била уздрмана али да су они одустали од тога.

( 37 ) ( 80 )

Srdj

05.02.2014. 23:11

( 42 ) ( 2 )

@Jabre - To je moglo da bude samo dvaput, ili posle bitke kod Lepanta, ili posle SUlejmanove smrti. Imajuci u vidu da je bas Mehmed, tad kapudin pasa, za pola godine obnovio carsku flotu, otpada prva opcija. Onda je moguca samo ova druga. No, zaista ne znam da li je tako nesto bilo jer zvanicno tako nesto nikad nije uradio. A, bitno je, krio je sultnovu smrt da se ne uznemiri narod i da se lakse prenese vlast. Tako da je i kod ove situacije sumnjam da je tako nesto uradio.

( 42 ) ( 2 )

Jabre

06.02.2014. 09:17

( 16 ) ( 3 )

@Jabre - Можда је реч о миту као код многих ствари у историји, у сваком случају је био занимљива личност. И помогао је доста свом народу и ако је био у позицији да помаже само себи.

( 16 ) ( 3 )

Srdj

06.02.2014. 12:41

( 18 ) ( 2 )

@Jabre - Nije bio savrsen, po pitanju pomoci Srbima. Prvo, nije on obnovio Pecku patrijarsiju, ve Rustem pasa 1566. godine. Mehmed je tek kasnij epostao veliki vezir. Drugo, kad je postao ''premijer'' doneo je ukaz o izvanrednoj naplati od crkava i manastira za zemlju koju koriste, a koja po kanunu drzave pripada sultanu dok je podanici samo koriste, zbog cega je skoro pola crkava i manastira zatvoreno. Preziveli su jedino veci manastiri, ali su se zaduzili kod grckih trgovaca za sledecit nekoliko vekova

( 18 ) ( 2 )