Како је кокер шпанијел Романових завршио у Енглеској

У БАШТИ у Виндзору постојао је неупадљив надгробни споменик на коме је била урезана реченица “Овде почива Джој”. Иза те једноставне реченице крије се, међутим једна заиста изузетна прича која се протеже до почетка XX века и царске Русије. У овом гробу није покопан човек, већ кокер шпанијел – пас који је припадао сину последњег руског монарха. А како је Джој тачно завршио у Енглеској где је и сахрањен у сенци виндорског замка није тачно јасно и самим историчарима.

Цара Николаја су са супругом, царицом Александром и њихових петоро деце, погубили бољшевици 17. јула 1918. Джој је био верни пратилац сина цара Николаја, 13 година старог престолонаследника Алексеја. Мислило да је и кокер убијен, јер бољшевици нису хтели да ни траг остане од Романових, које су сматрали кривцима за многе проблеме тог времена. Испоставило се да су два краљевска пса убијена, али не и малени кокер шпанијел. Наиме, један од војника у стрељачком воду сажалио на њега и дозволио му да живи .

Како пише Сибериан Тимес, војници су се убрзо повукли, а кад су се вратили, после неколико дана, затекли су изгладнелог кокера у дворишту. Пса је удомио пуковник Павел Родзианко, који је служиоу британским снагамастационираним у Сибиру.Када су бољшевици протерали Британце, Павел, који га је неизмерно заволео, није могао да се одвоји одДжоја и повео га је са собом у Енглеску.

Краљевски кокер Романових удомљен је у Клевер Хил Роад у Виндзору, где је, после мирног и удобног живота, и угинио. Сахрањен је у врту, а сматра се да се данас ту налази пут који води до паркинга дворца.

Иначе, у кућном притвору у Сибиру , већ абдицирани цар и његова породица живели су у нади да ће им се пружити прилика да преживе и наставе живот у Енглеској. Нјиховим погубљењем угасила се нада о наставку царске лозе и обнови руске монархије. Остала је само прича да су Анастасија и Алексеј ипак некако побегли од метака и преварили смрт, али само је историјски потврђено да је Джој завршио у Британији, од које је цар Николај ИИ очекивао уточиште за породицу.