У порасту број лешинара у Србији

ЗА две деценије број белоглавих супова у Србији повећао се готово 13 пута - са 14 парова на 358 птица. Бројност ових ретких, а веома корисних орлова, који се хране чистећи земљу од стрвина, утврђена је прошле суботе, „пописом“ у три њихова последња станишта.

- Најбројнија је колонија у клисури Увца - са 258 јединки, затим у комшилуку, у клисури Милешевке има их 55, док је у кањону Трешњице 45 птица. Број орлова се у односу на прошлу годину повећао за 48. Младунци (94 до 98) су се, углавном, одселили на југоисток, према Блиском истоку и северној Африци - појашњава резултате пребројавања орнитолог Вратислав Грубач, стручни сарадник у Заводу за заштиту природе из Београда.

Седам екипа орнитолога и чувара из Специјалног резервата природе „Увац“ из Нове Вароши, те пријепољског удружења „Јадовник, нетакнута оаза природе“ и ваљевске „Натуре“, по хладном и ветровитом времену, од јутарњег полетања птица, до сушења крила на стенама и вечерњих сати, трагало је за гнездима и склоништима краљева висина на литицама изнад три реке и језера. Завршене су, кажу, сеобе птица, а бројање, у оквиру акционог плана за заштиту орлова на Балкану, рађено је и у околним земљама. Најбројније су, подсећају, колоније на Кварнерским острвима, у бугарским Родопима и на Тиквешком језеру и у Демир Капији у Македонији.

- Претила је опасност да са простора Србије ишчезне и последња од четири врсте лешинара, јер су 1973. била 33 пара, а 1993. само 14 - подсећа Грубач.

- Кључну улогу одиграло је отварање хранилишта и изузетан рад локалних ентузијаста, али и акције на сузбијању тровања белоглавих супова, те едукација становништва да не користи отрове. Зато је 358 птица - досад највећа забележена цифра, уз податак да се у ове три колоније гнезди 135-140 парова и да се задржава велики број младих птица (на Увцу четрдесетак) које стичу полну зрелост.

И ДАЛЈЕ УГРОЖЕНА ВРСТА

БЕЛИ супови су и даље су угрожена врста, а тимови стручњака покушавају да створе услове за насељавање осталих лешинара. Орао брадан већ је, према речима Грубача, стигао са Алпа до Босне, док у зоолошком врту на Палићу увећавају јато беле кање, а у Француској црног лешинара.