Пописани манастири у Србији: Звони са свих 400 звоника

ШИРОМ Србије и региона расуто је 405 манастира Српске православне цркве, а њихови темељи постоје на још 205 локације. Само на Косову и Метохији забележени су трагови чак 2.500 хришћанских светиња, од којих је највећи део нестао у бурној прошлости.

Дугим и напорним истраживањем, по много чему пионирском, до ових података дошао је публициста из Лознице Перо Вишњић, који се први прихватио израде својеврсног регистра српских манастира. Тиме је исправљен вишегодишњи недостатак јединственог пописа храмова, којим нису располагале државне установе, па чак ни Српска православна црква. Поред активних манастира, насељених монаштвом, први пут су темељно пописане и напуштене светиње, па чак и манастиришта - рушевине храмова који су постојали у прошлости.

Духовни живот, судећи према броју верских објеката, тренутно је најбогатији у Митрополији црногорско-приморској, где постоји чак 39 очуваних манастира и пет темеља храмова који су некада постојали. Монашки живот у Србији најбујнији је у Жичкој епархији, где је побројано 36 монашких заједница, од којих се највећи део налази у српској Светој гори - Овчарско-кабларској клисури. На северу Црне Горе постоји чак 26 манастира, који припадају Будимљанско-никшићкој епархији, а толико богомоља је и у Шумадијској епископији.

У језгру верског и културног бића српског народа Епархији рашко-призренској, нажалост, неупоредиво је дужи списак светиња које су некада постојале. На Косову, Метохији и у Рашкој области постоје 23 манастира, док су манастиришта на више од 60 локација.

- Досадашњи пописи манастира Српске православне цркве расути су у десетинама књига и монографија, а јединствен и комплетан списак готово да није постојао - каже у разговору за „Новости“ Вишњић. - Зато сам као циљ поставио да посетим сваки српски манастир, да фотографишем и забележим основне податке о богомољама. Тако је почело магично путовање, које је трајало седам година и током којег сам прешао готово 800.000 километара.

Грађу коју је прикупио на терену, крстарећи Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором у потрази за светињама и траговима прошлости Вишњић је преточио у јединствену монографију „Саборник манастира српских“. Она је тако постала својеврстан водич кроз српско црквено градитељаство и духовно наслеђе.

- Прављење регистра српских манастира и прикупљање грађе посао је који мора да траје непрекидно, јер се стално подижу нови и обнављају стари. Надам се да ће духовни бисери расути и по најзабаченијим крајевима убудуће бити доступнији нашим људима, али и свим гостима Србије и региона - напомиње Вишњић.

Историчар уметности и кустос Музеја примењене уметности Душан Миловановић наглашава да српски манастири, осим што имају верски и духовни значај, представљају и сведоке бурног историјског трајања државе и народа.

- Готово сви наши манастири припадају категорији мученика - више пута су пљачкани, паљени и разарани - подсећа Миловановић. - Упркос томе, чим би се времена примирила, обнављани су. Сведоци смо и данас таласа фантастичне обнове и градње православних богомоља, на свим територијама где Срби живе.

КРСТОВИ НА СВЕ СТРАНЕ

ВИЗАНТИЈСКИ идеал црквеног градитељства и духовног живота у средњем веку достигнут је у Метохији - подсећа Душан Миловановић. Готово да није било места у овом делу Србије где човек, окрећући се око своје осе, не би имао макар један крст са манастирских купола у свом видокругу. Средњовековни верник је то доживљавао као слику раја на земљи.