На одру краља Петра ИИ круна његовог деде

БИЛА је само на глави Петра Првог Карађорђевића, упамћеног као истински народни краљ Србије и последњи крунисани монарх. Та круна "дочекала" је земне остатке његовог унука и имењака - краља Петра Другог. Осим круне, на одар су постављени и скиптар, шар, сабља, као симболи српске краљевине, који су такође припадали у народу омиљеном "чика Пери".

Ова обележја, која се чувају у Историјском музеју Србије и музеју на Опленцу, била су изложена у капели Андреја Првозваног, на Дедињу, у дану повратка последњег југословенског монарха. Инсигније су припадале Петру Првом Карађорђевићу. У Србији, пре краља Петра Првог вековима није било крунисане главе. Он је први после Немањића који је круну ставио на главу.

- Ниједан краљ после краља Петра Првог није се више крунисао - каже за "Новости" Андреј Вујиновић, кустос у Историјском музеју. - Ни Александар, ни Петар Други. Они су напросто наследили круну.

Крунисање је ритуал којим владар, примајући фактичку државну власт, свечано преузима и њене симболе, владарске инсигније.

Сам чин крунисања краља Петра Првог обављен је у присуству готово свих српских архијереја, свештенства и монаштва, делегација страних земаља, братске Црне Горе, одакле је краљица Зорка, Петрова жена. Хроничари су забележили да је свечаност била догађај од посебног значаја за целу Србију, а нарочито за Београђане који су пратили краљев пут од двора на Дедињу до Саборне цркве. Уз њега су ишли синови Ђорђе и Александар, као и цела свита.

У цркви су га дочекали архијереји и одвели до престола. Крунисање је почело краљевим читањем "Вјерују", потом је огрнут краљевским плаштом а он сам - ставио је круну на главу. Од војводе Радомира Путника примио је скиптар у десну руку, а шар од радикала Аце Станојевића у леву. И сео на престо. Инсигније су уочи чина крунисања преноћиле у цркви где су и освештане.

- Чувана је у капели при Двору - прича Андреј Вујиновић. - У Првом светском рату, када је краљ с војском и народом кренуо преко Проклетија, круна је похрањена у Призренској богословији јер круна не сме у изгнанство. У Другом рату била је у манастиру Жичи, а након рата обрела се у депоу Народног музеја. Данас је у згради Музеја на Тргу Николе Пашића, који ове године обележава пола века постојања.

НАЈСВЕЧАНИЈИ ЧИН

КРУНА коју су за краља Петра поводом крунисања израдили Французи, браћа Фалис, само је једном била на глави овог монарха - у дану најсвечанијег чина. Церемонија крунисања трајала је од 7. до 9. септембра 1904. године.

Тадашње Министарство иностраних послова "препоручило" је да цена круне не сме прећи 20.000 динара у злату. Од француских мајстора добијен је и попуст од пет одсто, па је све коштало хиљаду динара мање.