Лозана: Ексхумирана кнежевска породица

ЛОЗАНА - ОД СПЕЦИАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА

ПРЕД мојим молитвама правда се покорила. Две деценије трајала је моја борба да у Србију, међу претке, вратим посмртне остатке мога оца, кнеза Павла, мајке, кнегиње Олге, и брата Николе. Растали смо се прерано... Годинама, у мени је пулсирао страх од пролазности и њиховог заборава. Данас, у инат смрти и неправди, са овог места верујем у радост и везујем се за нову наду - каже за "Новости" принцеза Јелисавета Карађорђевић док се приближавамо гробовима њеног оца, мајке и брата сахрањених у хладној туђини, на градском гробљу у Лозани.

Рано је јутро, сунце обасјава алеје. Све је спремно за ексхумацију Павла, Олге и Николе Карађорђевића. Док радници откопавају гробове испод три крошње, принцеза Јелисавета Карађорђевић не скрива узбуђење. Овај догађај, о којем је маштала, сневала, залечиће патњу и ране, због оптужби и неправде. После седам деценија живота у сенци и лажи, скинута је, каже, мрља издаје и злочина.

- Испунила ми се давнашња жеља да моје најмилије вратим у Србију, и да почивају једно поред другог, у миру породичне светиње на Опленцу - каже, посматрајући како радници износе први ковчег, у којем је тело њеног прерано настрадалог брата Николе. - Био је млад, готово дечак, када је погинуо крај Лондона. Овде је сахрањен 1954. године. Био је то најтежи ударац за моје родитеље. Тог дана као да су престали да живе - шапуће.

Тих уздах. Рука ћерке Катарине Оксенберг на њеној. Радници износе и ковчег са посмртним остацима кнегиње Олге, на крају и кнеза Павла. Полажу их на специјално возило којим ће после свечане литургије у цркви, у Лозани, бити превезени у Србију. На сва три сандука православни крстови. Ковчези, од времена сачувани.

- Још као да сањам. Осећања ми се смењују, баш као и осмех и сузе.

И као што је њен чукундеда Карађорђе 1804. године поверовао у чудо и она данас, каже, у живот верује као у чудо. Поносна је што се после двадесет једну годину изборила да коначиште њених драгих буде место које породици и припада - црква Светог Ђорђа. И то у дану када се обележава стогодишњица цркве Карађорђевића на Опленцу. Као српски владар, кнез Павле ће, по одлуци Владе Србије, бити сахрањен уз све државне почасти, 6. октобра.

- Иако ме је отац учио да не исписујем странице горчине, беса и мржње, остали су ожиљци прогона, који су обележили његов живот и моје детињство - каже принцеза Јелисавета. - У почетку, моје ћутање било је први услов мога спасења. Та брига полако је мењала име и облик. И када се чинило немогућим, маштајући о дану да моје драге вратим у завичај и сахраним на Опленцу, узела сам барјак у своје руке. Мој циљ је био да рашчистим историју и истину о мом оцу, великом кнезу. Нјегово је место у српској прошлости. Заблуде се мере дужином трајања. Увек сам се питала: "Чиме пред претке"? И кад је било магловито, једино туга и стид били су јасни и стварни. Зато данас са истином стојим пред потомцима, али и пред својом децом и њиховим наследницима - каже принцеза.

У оближњој цркви литургију служе отац Богољуб Поповић, надлежни парох у Лозани, архијерејски намесник за Швајцарску Станко Марковић, парох у Берну, протојереј др Мирослав Симијоновић, парох у Цириху.

Кнез Павле рехабилитован је 2011. године. Одлуку о повратку прогнаног српског кнеза Павла донео је Свети синод СПЦ, благословио патријарх Иринеј, а подржала Влада Србије.

Све три гране Карађорђевића сложне су да се кнез Павле, кнегиња Олга и кнежевић Никола положе једно поред другог, у гробна места 4, 5 и 6.

- Ја сам утрла пут. Надам се да ће тела још неколико Карађорђевића, који су сахрањени далеко од Србије, спокој пронаћи у крипти цркве на Опленцу - каже после литургије принцеза Јелисавета. - Краљ Петар почива у цркви у Чикагу, краљица Марија на гробљу у Виндзору. Краљица Александра сахрањена је на краљевском гробљу крај Атине, а краљевић Андреј у Калифорнији.

Ковчези са посмртним остацима у Србију ће стићи 4. октобра у вечерњим сатима. До наредног дана, 5. октобра, биће изложени у Саборној цркви, у Београду. Служиће се Света заупокојена литургија и помен, а почаст ће моћи да им ода и народ у мимоходу.

- У Саборној цркви, октобра 1923, венчали су се моји родитељи. Лјубав мојих родитеља била је вилинска бајка - говори некако лаганије, као да сабира утиске.

- Моју мајку, кнегињу Олгу, највишег племићког рода, упознао је у Лондону, на балу. Мамина бака по оцу била је сестра руског цара, а деда од данске краљевске лозе. А мој отац, сањар и уметник у црном фраку, важио је за најотменијег европског принца.

Радосни израз за тренутке прекрије сета:

- Сећам се ноћи прогона. Пре него што је ушао у воз, на станици у Топчидеру, отац се окренуо и рекао: "Јадни мој народ". А, ево, ускоро му се враћа.

- Кнез Павле је роду дао своје величанствено умеће, без сенке, што је судска рехабилитација потврдила - каже и Слободанка Суботић Хомен. - Никада до краја није истражена улога кнеза Павла у потписивању Тројног пакта.

Принцеза каже да њен отац није говорио о болном питању раздора у српском народу. Само је једном, у Паризу, принцу Томиславу рекао: "Једног дана ће се и о томе читати".

Државна комисија Демократске Федеративне Југославије 17. септембра 1945. године прогласила је кнеза Павла Карађорђевића злочинцем и издајником домовине. Конфискована им је имовина. Тим који је прикупљао доказе, на основу којих је амнестиран од најтежих квалификација, суду је предочио: пакт није закључио намесник, него Влада Краљевине Југославије, уз сагласност свих политички релевантних представника, нарочито хрватских.

Последњи пут, принцеза Јелисавета је видела оца 13. септембра 1976. Био је на самрти, у америчкој болници у Неију, најотменијем делу Париза. Над њим је бдила његова супруга Олга.

Те вечери пробудио се последњи пут, ухватио ћерку за руку и пао у кому.

Умро је сутрадан, 14. септембра 1976. Сахрањен је крај свог Никија на гробљу у Лозани. Нјена мајка умрла је годину дана касније, у старачком дому, у Паризу. Сахрањена је поред супруга и сина.