Репортаже

Ивањица: Деца хероји победили рак

Н. ЈАНКОВИЋ

03. 08. 2012. у 20:57

у Ивањици са малишанима из целе Србије који су излечени од карцинома. Дечаци и девојчице и њихови родитељи тек овде схватају да су се отргли од смрти

НЕПРИЈАТЕЛј се појавио без најаве, страхом обојио невине мисли, даноноћно кидао болом малена тела, гурао их је изван загрљаја немоћних родитеља и света који су тек почели да упознају - право у смрт. А они су издржали све. И победили! Излечена од рака, деца из целе Србије, ових дана бораве на рехабилитацији у Ивањици, у кампу „Нурдора“, јер је напокон дошло време да са својим мамама и татама окрену нови лист.

Новосађанка Јоланд Корора (42), дипломирани инжењер пољопривреде, носила је свог Матију у стомаку 1999. године, док су по Србији падале НАТО бомбе.

- Имао је Матија три године и три месеца када смо сазнали дијагнозу: нефробластом ембрионалног типа. Десни бубрег је одстрањен, а током 10 месеци хемотерапије, сваки залогај хране Матија је повратио. Били смо скамењени од страха да неће преживети, али јесте. Још једном је током терапије био на ивици... - каже Јоланд. - Тек данас можемо рећи, а године су прошле, да смо излечени јер и формално излазимо из система здравствених контрола. То ишчекивање сваког новог налаза радиолога, неизвесност која доноси живот или смрт, доводила нас је у ситуацију да од страха не можемо да функционишемо...

Две мајке из Косовске Митровице, Зинету Заими (49) и Снежану Богосављевић (45), спојила је и зближила болест њихове деце. Джемил (13) и Сања (14), детињство су провели на подручју даноноћно засипаном пројектилима.

РЕХАБИЛИТАЦИЈА
И ФОНД - Сваке године, између 250 и 300 деце у Србији оболи од карцинома, а две трећине малишана буде излечено. Родитељи морају знати, да после онколошке терапије деца имају право на рехабилитацију у нашој болници, о трошку републичког фонда - каже директор и др Радованка Предраговић Стеванић.

- Мој Джемил рођен је 5. марта 1999. Све је било у реду до прошле године, тада је напипао мали чворић код кука. Од фебруара до маја није имао тегоба, а онда је све почело. Дијагноза: мезенхимални тумор дезмопластик. Прошли смо девет циклуса хемотерапије и 28 зрачења. Било је великих падова, тренутака када се једва изборио за живот - прича Зинета.

Снежана и Зинета, суграђанке, раније се нису познавале. Тек су их сусрети по болничким ходницима зближили. Две мајке поделиле су велику муку - и обе су победиле.

- Једног дана Сању је заболела нога, а онда и стомак. Откривен је тумор на абдомену, са метастазама чак и на главној аорти. Уследила је операција, па четири хемотерапије. Дечје уверење да је чак и најтежа болест тек привремено, пролазно стање, олакшало је њену свакодневицу - говори Снежана. Свесна је да је најгоре прошло, и да Сању током наредних пет година очекују контроле и још стреса.

На излазу из ивањичке болнице Новосађанка Јоланд објашњава зашто је Ивањица Аданас град који воли највише на свету.

ПОРОДИЧНИ ПАКАО Поред карцинома, већину породица чија су деца оболела повезује и финансијски пакао у коме су се нашли. Дужни су банкама, пријатељима и незнанима. Већина их је у борби за живот детета изгубила ухлебљење јер послодавци немају милости... Поред скупих лекова, путовања од једне до друге болнице, у кући где је дете оболело од карцинома троши се петоструко више, а мајке кажу: „То је фабрика која пуно троши зарад најсветијег циља, да болесно дете оздрави.“

- Матија и ја смо овде први пут били јуна 2004. године, после 12 месеци изолације, болести и тешке терапије. Матија је био сићушан, ћелав, измучен. Без обрва и трепавица. Имао је само четири године и огромно животно искуство. Он такав и ја „наоружана“ једино надљудском жељом да победимо, осетили смо тада први пут да је амбис далеко иза нас - потекле су мајчине речи, док јој се проближавао син. Насмејан и снажан дечак Матија, који ће наредних дана прославити свој 12 рођендан.

У Ивањици, малишани и родитељи сву стручну и људску помоћ добијају од директорке Специјалне болнице за рехабилитацију др Радованке Предраговић Стеванић, њених лекара и техничара.

- Када се појави код детета, карцином одмах постаје и болест породице, комшилука, околине... Код нас, тај широки круг се после мукотрпног лечења сужава и завршава. Малишане, њихове маме и тате враћамо у друштво, са сазнањем да смо им помогли да се излече, али и да сачувају породице - каже докторка Предраговић - Стеванић која је и сама, пре пет година победила рак!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације