Девети март - 21 годину после
08. 03. 2012. у 20:58
Од великог народног бунта, 9. марта, прошла је 21 година, а Србија полако налази себе. Драшковић: Тај замајац треба да добије и завршну битку - Србија у ЕУ
СА балкона Народног позоришта у Београду проломило се "Јуриш". Командовао је Вук Драшковић, лидер СПО. Више од 100.000 демонстраната следило је његову наредбу.
Деветомартовске демонстрације, весник демократије у Србији, данас пуне 21 годину. На данашњи дан 1991. године голоруки народ је кренуо против режима Слободана Милошевића.
Без обзира на ударце пендрецима, гушење сузавцем, растеривање воденим топовима, застрашивање тенковима, тог дана народ је задао први велики ударац Милошевићевој владавини. Уздрман, режим није срушен, али су те демонстрације одшкринуле врата ономе што ће се десити девет година касније - у петооктобарској револуцији.
Да ли је тог ветровитог, хладног марта могло више да се уради, и да се ове две дуге деценије до Европе и њених вредности колико-толико скрате?
Вук Драшковић, лидер СПО и вођа великог народног бунта, за "Новости" каже:
- Да. Вероватно. Јесте могло више.
Али, зашто није 9. марта?
- Циљ демонстрација био је ослобађање "ТВ Бастиље", са конкретним захтевима за смену њеног руководства - објашњава Драшковић. - То је испуњено, а остварено је и много више. Пао је министар полиције који је у Милошевићевом режиму практично био републичка влада. Могло се више.
Да се Милошевић присили да средином марта распише ванредне, председничке и парламентарне изборе. Какав би исход тих избора био, ја не могу да знам, с обзиром на то да је Милошевић тада имао огромну подршку међу грађанима Србије. А и сва оружана сила била је на његовој страни, као и службе безбедности, медијска пропаганда...
Још један од актера великих мартовских демонстрација, функционер ДС Драгољуб Мићуновић, сматра да је то била прва озбиљна побуна опозиције против Милошевића, али да је било јасно да тада није било могуће срушити режим на улици. Мићуновић је више пута подсећао да су, уз тадашњег председника, биле и војска и полиција.
Идеја опозиционих првака била је да се са скупа "Митинг против петокраке" затражи смена руководства телевизије, која је тада први пут названа "ТВ Бастиља". А повод је био коментар, у којем је СПО оптужен да је "продужена рука хрватског режима".

Кордони полиције били су на сваком углу. Демонстранти су их пробијали где год су стигли. Одговор полиције је био суров: шмркови, сузавци, борна кола, пендреци по леђима...
Београд је у једном тренутку личио на Бејрут.
Негде око поднева пристигао је Драшковић. Мићуновић је већ био на Тргу. Пристигли су и остали опозициони прваци. Кроз масу су се гурали и Борислав Пекић, Борислав Михајловић Михиз, Слободан Ракитић, Милан Парошки...
Тадашњи управник Вида Огњеновић отворила им је врата Народног позоришта и сви су се попели на балкон. Вида је то овако објаснила:
- Урадила сам то убеђена да правим праву ствар и од таквог геста се никада не бих дистанцирала. То је један веома значајан датум у масовном покрету отпора не само Милошевићевом режиму, већ једноумљу, политичкој диктатури...
Током говора, у којима су опозициони лидери позивали народ да се успротиви том једноумљу, полиција је брутално насрнула на демонстранте.
Одиграо се драматични, двочасовни рат демонстраната и полиције. Ко је шта дограбио, употребио је за оружје. А, полиција је користила и ватрено оружје.
Рано после подне ужи центар Београда изгледао је као бојиште после битке. Скоро на сваком кораку: оштећени тролејбуси, поломљени семафори, разлупани излози, преврнути и запаљени контејнери и аутомобили.
Демонстрације су угушене. Драшковић је ухапшен.
Петнаест минута пре поноћи на улице Београда изведени су тенкови.
Ту тврду револуцију заменила је студентска, код Теразијске чесме, позната као "плишана револуција".
Деветомартовски дух, опште је мишљење, покретао је све касније протесте и битке, укључујући завршну битку од 5. октобра 2000. године.
- Тај дух 9. марта треба да добије и ову завршну битку за Србију у Европи - сматра Вук Драшковић. - Та битка се управо сада води. Ми смо направили велики корак ка Европи, јер је кандидатура дозвола да упишемо европске студије. Сада треба да се положе још мали квалификациони испити за добијање индекса, односно, датума за преговоре. И тада почиње полагање испита за стицање пуноправног чланства. Мислим да Србија поседује снагу, капацитете да те испите положи на време. Наравно, неопходно је да на предстојећим изборима победе проевропске снаге.
Dojčilo
08.03.2012. 21:10
Nema u ovoj državi dovoljno hrabrog i analitici sklonog novinara koji bi se pozabavio svim Draškovićevim govorima iz tog perioda u kojima je sekao ruke i palio tuđe barjake. Nakon toga bi tog istog Draškovića trebalo priupitati kakve su to promene nastupile u političkim stavovima. Od izginuća za Kosovo do smrtne ljubavi prema EU i doručcima u SAD-u. O koaliciji sa LDP da ne govorimo.
Deveti mart - 21 godinu posle je ostavio samo razočaranje kod naroda koji je očekivao promene i boljitak , a suštinski se nije ništa desilo i sada je ostalo da naprednjaci dovrše posao !
Sad kad pogledam sa ove distance i razmislim dobro Slobin rezim je bio u pravu sto je o njemu onda govorio ama bas nista nije slagao a mi budale mislimo komunisti ovo komunisti ono hoce jadnom Vuku da podvale,a on kao preko Kokarde protiv SPS,ej Srbijo koliko ti je narod naivan!!!
Datum za zaborav.
21 godinu kasnije, isti ti koji su tada bili nezadovoljni i gladni, i sada su ali i njihova deca, a oni koji naredjivase jurise sa bezbednog balkona, i dalje su na sigurnom i osigurani. Nista se nije promenilo.
Коментари (48)