Битка за трон српских масона

ИЗА дебелих зидова масонских ложа у Београду већ месецима траје битка за трон у највећој српској обедијенцији. Од Великог мајстора издвојила се група од 250 слободних зидара, који чекају изборе у децембру, не би ли са својим кандидатом за старешину преузели власт над масонима у Србији. Српска јавност, међутим, готово ништа не зна о борби четири Велике ложе Братства слободних зидара која ће да буде главна и да оствари мото масонског устава: „Има само један!“

- Због нагле популаризације масонерије и спуштања критеријума за чланство дошло је до пораста броја слободних зидара. Они се боре за моћ и у дискрецији ратују. Српски масони су посвађани - открива Драгутин Загорац, масон 33. реда и мајстор Уједињене велике ложе Србије.

Према подацима Драгутина Загорца, данас у земљи има 2.000 масона, који раде у 60 ложа. Највише ложа има Регуларна велика ложа Србије - 29, потом Уједињене велике ложе Србије - 17, Велика национална ложа Србије - 11 и Велики Оријент - три ложе. Највише масона има у Београду, око 1.300, Новом Саду, Нишу, Суботици, Крушевцу, Шапцу, Бијељини и Новом Пазару. Међу њима су бизнисмени, уметници, политичари...

- Три стотине масона у кецељама из Србије и још девет земаља одржали су летос у Виминацијуму тајни обред и конгрес на којем је договорено да се отворе нове ложе у Србији - рекао нам је Жан Ставревић, масон 32. степена, који оснива ложе у Суботици, Нишу и Београду.

Популаризација Братства слободних зидара довела је и до појаве бројних нелегалних обедијенција - Велика ложа Војводине, Велики масонски концил, Грчка медијала и друге, које „раде под ведрим небом“.

Међутим, није баш лако постати члан моћне елите. Масони у Србији имају седам тајних храмова, у којима је забрањен улаз непозванима и женама. Масонерија је данас највећа тајна организација у Србији.

Горан Такач, масон и бизнисмен из Београда, међутим, има своје виђење:

- Масонерија је прво од стране Ватикана, а потом од југословенских комуниста прогоњена као завереничка организација. Пет деценија масони су у Југославији били забрањени и стекли су навику да се крију од власти и народа. Тај страх и данас постоји. Масонерија данас није тајно, већ само дискретно друштво. Скривени су само наши ритуали и наше чланство, све остало је јавно - тврди Горан Такач, син чувеног олимпијца Артура Такача.

У донекле тајна друштва убрајају се витезови темплари, малтешки витезови, краљевски витезови, ротаријанци и следбеници Реда источног храма. Они су регистровани у Агенцији за привредне регистре као удружења масона, као ложе и као удружења витезова. У Србији је активно око 2.000 масона, 1.800 ротаријанаца, 600 темплара и витезова. Међу 200 српских темплара јерусалимског реда, на пример, има лекара, адвоката, инжењера, бизнисмена, новинара, уметника, али и неколико жена. Ту је и темплар Дејан Милековић.

- Темплари немају скривена правила, нити тајне ритуале. Наш обред пријема кандидата одржава се у црквама или у просторијама Реда темплара Србије. Следбеници смо идеје да врхунске вредности хришћанства треба да се чувају и развијају. Носимо титуле витезова и дама, командера и приора, првих међу једнакима у заштити хришћанства. Помажемо угњетеним и угроженим људима и свом народу - објашњава Дејан Милековић.

Подршку темпларима даје и кнегиња Јелисавета Карађорђевић, која је њихов краљевски заштитник. Кнегиња је била и први покровитељ реда који се зове „Лјиљанов цвет“.

У Србији постоје и припадници Малтешких витезова, римокатоличке оријентације.

- Масони, темплари и витезови су као организација доста моћни, имамо значајне позиције у земљи и свету. У државним органима ради преко 50 масона и темплара - открива Драгутин Загорац.

Малтешки ред православне оријентације води витез Војислав Милошевић. Инициран је 2008. године у Будимпешти и негује традицију крсташа православаца. И овај ред има краљевски код, јер су чланови били руски цар Павле Први, династија Романових, краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Александар и краљица Марија, краљ Петар Други Карађорђевић и принц Владимир из Немачке. Почетком 21. века формиран је и Краљевски ред витезова, који понајвише делује у Ваљеву и околини.

Милош Јанковић, аутор књиге о тајним друштвима у Србији, ставио је масоне, темпларе витезове и ротаријанце у загонетне групе и довео их у везу с тајним политичким друштвима и службама у свету. Тиме их је учинио још мистичнијим.

- Однос јавности према овим организацијама је чудан и креће се од тоталног игнорисања, преко страха до мистификације, јер људи не разумеју наша правила и дискретну активност. Чланови ових друштава представљају српску елиту, моћну групацију, баве се хуманитарним радом, понекад и високом дипломатијом - открива масон Горан Такач.

У Србији постоје 43 „дискретне“ организације. Већина њих има своја стална седишта, старешине и личности „за јавност“, имају и интернет-сајтове, чији је садржај свима доступан. Скупови витезова, темплара и ротаријанаца су последњих деценија отворени за јавност.

Да би се ослободили фаме о тајновитости, слободни зидари су одлучили да изведу прву масонску параду у Србији.

- Желим да организујем параду масона у Београду и да са мајсторским кецељама прошетамо преко Теразија. Хтео сам то летос да урадим, али ми је један брат рекао: „Немој сада, није добар тренутак!“ Верујем да ће дан када ће масони шетати Београдом врло брзо доћи - рекао нам је на крају Жан Ставревић, члан масонског Врховног савета Великог Оријента Француске, који у Србији има девет ложа.