Милунка Савић: Хероина, па чистачица

ВЕСТ да ће Французи, чувари сећања на хероје Првог светског рата, ове године у Паризу отворити музеј у коме ће бити и биста, ордење и фотографије Милунке Савић обрадовала је њеног унука Дејана Станкова:

- Бака Милунку више су ценили Британци и Французи него наша држава. У Србији јој је постављен само један споменик, у Јошаничкој Бањи, али заиста ружан.

Милунка Савић, ћерка Раденка и Милице, рођена је 1889. у селу Копривници код Рашке. Када је почео Балкански рат 1912. прерушила се у мушко да би од мобилизације заштитила брата и отишла као регрут Милун на фронт. Била је бомбаш и јуришник. Преживела је девет рањавања, албанску голготу, опоравак на Крфу и у бици на Црној реци заробила 23 бугарска војника.

Савезници су је одликовали са две француске Легије части и ратним крстом, британским орденом светог Мајкла, руским орденом светог Ђорђа Победоносца. Уважавали су је као српску Јованку Орлеанку.

Каква је заправо била Милунка Савић?

- Рођен сам 1955. године. Одрастао сам поред бака Милунке у њеној кући на Вождовцу. Давала ми је да се играм са њеним ордењем, од којег сам правио возиће и вукао их по ћилиму. Била је дивна, топла и нежна. Волела је децу. Поред моје мајке Милене, однеговала је и три девојчице из наше фамилије - Вишњу, Зорку и Милку, али и још тридесетак друге деце - каже Дејан Станков, који се бави рачунарима и живи на Новом Београду.

Милунка Савић се 1923. године у Београду удала за Вељка Глигоревића из Мостара. Упознали су се у граду на Неретви када је Милунка била предложена за почасног директора Затвора Мостар.

- Заљубила се у пет година млађег момка, венчали су се и наредне године добили ћерку Милену. Брак је потом угашен, јер се деда Вељко одселио у Бањалуку. Школовала је ћерку, моју мајку Милену, која се касније запослила у предузећу „Иван Милутиновић“. Ту је упознала инжењера Војислава Станкова и удала се. Баба је остала да живи у својој кући на Вождовцу, а ми смо били на Дорћолу - прича Милункин унук.

Дејан је често од баке слушао ратне приче, али, признаје, као дечак их није разумео.

- Причала ми је да је од оца Раденка научила да се бори за живот, а не да убија непријатеље. Зато је у рату и заробила велики број страних војника. Једног дана у њену кућу је дошао неки Бугарин, бивши заробљеник. Спријатељили су се и оженила га једним од своје усвојене женске деце - прича Дејан Станков.

Вади на сто две кутије са фотографијама и ордењем. Показује нам Албанску споменицу, Карађорђеву звезду, медаљу за храброст. Гледамо Милункине снимке с почетка 20. века. У кутији су писма и слике са потписима њених пријатеља - Арчибалда Рајса, адмирала Гепрата, генерала Франша д’Епереа.

- Била је образована жена, говорила је француски и немачки. Краљ Александар и председник Тито је нису ценили, а ни баба Милунка није за њих марила - додаје Дејанова супруга Милена Станков.

И поред светске славе, објашњава унук, Милунка Савић после Првог светског рата није у Србији имала одговарајући статус.

- Радила је као шваља у фабрици војних униформи, била је куварица, а од 1927. године и чистачица у Хипотекарној банци у Београду. Осам година касније је унапређена - постала је чистачица канцеларије директора банке. Од злобних чиновника је добијала оцену 3 за свој рад „надничара“ - прича Дејан.

У време окупације, Недићева влада је запослила као државног заступника, а Титова власт јој је 1945. године доделила пензију.

- Много неистина је писано о мојој баби Милунки. Није тачно да је била заробљена у немачком логору на Бањици. И није тачно да је после Другог светског рата била сиромашна. Имала је пензију, кућу... Мене је водила у Нишку Бању. Читав разред ђака је водила код „Пеливана“ на колаче. Путовала је са саборцима у Грчку и Француску у српској народној ношњи и са ордењем на грудима - прича унук.

Нјегова супруга нам показује последњи снимак Милунке Савић из седамдесетих прошлог века са ћерком Миленом.

- Када је продала кућу на Вождовцу од државе је у насељу Браће Јерковић добила 1972. године мали стан на четвртом спрату, у згради без лифта. После три шлога, преминула је у том стану. Имала је 84 године - каже Дејан Станков.

Српска хероина, која је уписана у све енциклопедије света као жена херој, умрла је у октобру 1973. Сахрањена је у Алеји великана на Новом гробљу, уз највише почасти. На њеној кући на Вождовцу, данас Улици Милунке Савић, постављана је спомен-плоча.