“Плејбој” у Титовом возу

КАДА су амерички и српски пословни партнери 19. децембра славили Светог Николу у Сремским Карловцима, из Београда су путовали “Плавим возом”. Одушевљен елеганцијом Титовог салона, директор америчке фирме је домаћинима рекао:

- Осећао сам се као Тито! Хвала вам.

Нјегова супруга је додала:

- А, ја сам се осећала као Јованка Броз...

Откако је 2004. године почео да се изнајмљује за комерцијална путовања, у његовим салонима, који су прављени за доживотног председника некадашње СФР Југославије, возило се више од 8.000 путника.

- Американци су највећи заљубљеници у “Плави воз”. Сваке година путују “краљевском туром” по Београду. Стотину их стиже у априлу и они ће бити први путници “Плавог воза” у 2011. Воз су резервисали и француски љубитељи двораца и тврђава. Хоће да обиђу Смедерево, Пожаревац и Београд. Изнајмљивање за ову туру кошта 3.000 евра - каже шеф ове композиције Жељко Јовановић.

И београдска редакција магазина “Плејбој” крајам прошле године славила је годишњицу у “Плавом возу”. Газди у Америци је пренета порука да је било “титовско славље”. Хју Хефенер је узвратио поздравом: “Браво Србијо!” Затим је обећао да ће и 2011. године “Плејбој” и све његове балканске редакције заједнички прославити рођендан секси магазина у “Плавом возу”.

Последњи путници најпрестижније композиције Железница Србије прошле године били су запослени једног грађевинског предузећа. Крајем децембра путовали су до Сремских Карловаца и натраг. За ту прилику цена је била 2.500 евра. Од домаћих муштерија за 2011. први су се пријавили младенци и сватови. Ићи ће у мају до Суботице. То задовољство ће коштати 3.000 евра.

Воз је направљен 1956. године. До Титове смрти 1980, поред њега и Јованке Броз, возио је још 60 високих функционера и светских државника. Име је добио у фабрици “Гоша”, јер је офарбан у плаво да би се разликовао од осталих, углавном зелених, композиција ЈЖ.

“Плави воз”, који је у Титово време имао немачку локомотиву и девет вагона, данас је стациониран у депоу Железница Србије у Топчидеру. Сада га чине америчка локомотива “три шестице”, два вагона за производњу струје, Титов салон, свечана сала, салон Шарла де Гола и ресторан. Вагон-ресторан има столове за ручавање, кухињу за припрему 300 оброка и одељење за смештај људи из обезбеђења.

- У “председниковом радном кабинету” је забрањано седење и задржавање. Испред кабинета су Јованкин и Титов кревет и купатило. Ови доста скромни лежајеви са танким мадрацима привлаче туристе, који, најчешће припити, желе да спавају у Титовом кревету. Наравно да им особље то не дозвољава - прича љубазни домаћин “Плавог воза”.

Ентеријер је урађен у стилу арт декоа. И после 50 година остао је непромењен. Зидови и намештај су урађени од махагонија и ораховине, а прекривени луксузном свилом. Сачуван је стари “грундиг” радио са еквилајзером. Воз је у Титово време био озвучен, по наређењу Удбе, за “не дај боже”. Уместо прислушних”буба” данас ради разглас.

Свечана сала има дугачак орахов сто са 24 столице, обложене кожом боје труле вишње и служи за велике конференције или банкете. Салон “Шарл де Гол” је изграђен 1959. када је француски председник требало да посети Београд, али како је одбио да види Тита, овим вагоном никада није путовао. Уместо Де Гола у салону су, на пример, били цар Хаиле Селасије, председници Насер, Индира Ганди и Брежњев, али и британска краљица Елизабета.

У Титово време, из безбедносних разлога, постојао је и лажни “Плави воз”. Та композиција са два вагона је коришћена као извидница, али и као маска да се не би знало којим возом Броз путује - откривају наши саговорници. Дешавало се и да је покојни генерал Јово Поповић, који је помало личио на Броза, глумио Тита у тој лажној композицију.