Смук чува круну
09. 10. 2010. у 20:52
Екипа „Новости“ у врлетима Соколице у потрази за скривеним благом Немањића. Прича се да ловци на благо преко ноћи оседе или полуде
МНОГИ су у ту пећину ушли, али нису сви изашли.
Овим речима су сељани из села Остра, надомак Чачка, окупљени око локалне продавнице, дочекали екипу „Новости“, која је трагом легенди о закопаном благу Немањића и изгубљеној круни цара Душана кренула пут Соколице, митске и шумовите планине, пуне пећина, змија и извора.
Легенде о закопаном благу најсјајније српске династије присутне су у овом крају вековима. Десетине екипа истраживача, ентузијаста, археолога, али и белосветских пљачкаша гробница, протутњало је Соколицом све у нади да ће наћи фамозну пећину где је легендарни деспот Ђурађ Бранковић, бежећи пред Османлијама из Смедерева, похранио комплетну краљевску ризницу. Нису их спречавале ни полицијске патроле, ни локални сељани, ни непроходно растиње...
Страх у кости више су им уливале језиве приче о замкама у шуми, шиљатим кочићима, јамама пуних отровница, али и утварама и дрекавцима. Сељаци из Остре и суседних Мрчајеваца причају десетине прича, по којима су многи ловци на благо преко ноћи оседели, полудели или једноставно - нестали.
- А што вам је нужда? Нема ту ништа осим старог камења, а и њега ћете тешко наћи - убеђивали су екипу „Новости“.
Предање каже да је шест волова довукло сандуке пуне златних пехара, дуката, драгуља и позлаћених кривошија, који су ту похрањени у једној од пећина, а да ову јаму вековима чува джиновски смук, дугачак седам метара. Легенда даље каже да благо столећима чува и својеврсна приказа, дух једног од монаха оближњег манастира Вујан, којег прати чопор вукова.
Да прича о скривеном Немањића благу није само пука народна бајка наговештава и податак да се благом Соколице интензивно бавио и један од највећих српских дипломата Чедомиљ Мијатовић. Овај ерудита и радо виђени гост европских дворова, највећи викторијанац међу Србима, у роману „Рајко од Расине“ пише о скривеном благу Немањића на просторима планинског венца Вујан, коме припада и Соколица.
На путу кроз шикаре и врлети Соколице заиста има змија. Водичи тврде да овде има и вукова и лисица. Скривени су у бројним јамама и понорима.
И мада је екипа „Новости“, после целодневног лутања уз помоћ топографских карата, бусола и скривених знакова дошла до фамозне пећине - од злата ни трага.
На врху планине, међутим, затиче необичан призор. Старо византијско утврђење, својеврсни мали град, највероватније с почетка петог века, готово је појела грабова шума. Овде је, тврде упућени, била византијска посада, која је контролисала локалне путеве и читаву област од Краљева до Чачка. Изграђен је систем објеката за војничку посаду, укључујући и просторије за одмарање, молитву, обедовање.
Један од учесника експедиције, позанавалац археолошких локалитета у чачанском крају, сматра да је чувена Градина два на планини Јелици била у посебној вези са византијским утврђењем на Соколици.
У сваком случају, импозантна грађевина достојна западноевропских утврђења вековима копни и пропада. Уместо атрактивне туристичке локације, која вапи за екскурзијама и гостима, византијски град пропада и нестаје.
sečanjac
11.10.2010. 09:13
Kod nas, propada sve što valja, a razvija se i raste sve što ne valja.
Коментари (1)