Последњи Лоркин стих
19. 09. 2008. у 19:22
На локалном путу од Виснара према Алафакару, у околини Гранаде, крије се тајна. Породица коначно дала сагласност за откопавање заједничке гробнице
БАРСЕЛОНА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
НА локалном путу од Виснара према Алафакару, у околини Гранаде, једна маслина је другачија, бар по значају ако не по изгледу, од других. Испод ње је, у заједничкој гробници заједно са још тројицом сапатника, сахрањен Федерико Гарсија Лорка (1898-1936), један од најчувенијих шпанских песника. Једна плоча показује тачно место заједничке хумке и такође подсећа на све жртве шпанског грађанског рата. Уз Лорку су сахрањени учитељ Дисокоро Галиндо Гонсалес и локалне радничке вође Франсиско Галади Мелгар и Хоакин Аркољас Кабесас. Породице ове тројице желеле би да се заједничка хумка отвори, посмртни остаци одвоје и свако засебно сахрани, али фамилија славног песника не жели да се било шта дира, а без њене сагласности није могуће било шта урадити...
Овако је почињала репортажа објављена у “Новостима” у децембру прошле године. Повод за подсећање на Лорку и његову трагичну судбину јесте измена околности, односно пристанак његове породице да тела, коначно, буду ексхумирана.
До промене става дошло је после иницијативе истражног судије Гразона да се идентификује што више жртава грађанског рата и франкизма, што подразумева откопавање масовних гробница и ДНК анализу, како би се утврдио тачан идентитет људи. Ова иницијатива поделила је шпанску јавност. Док главна опозициона Народна партија сматра да је реч о “непотребном отварању рана прошлости”, већи део јавности, а нарочито породице страдалих, поздрављају намеру државе да се утврди тачан идентитет што већег броја од око 95.000 жртава, колико, по процени,
почива у заједничким гробницама.
Фамилије тројице несрећника, који су стрељани заједно са Лорком, поновиле су ових дана да би радо отвориле хумку и коначно утврдиле да ли су њихови преци заиста ту сахрањени. Коначно, сагласнот је дала и фамилија славног песника:
- Нама се идеја и даље не допада, али нећемо се више противити отварању хумке. Тим пре што то желе породице осталих жртава - рекла је Лаура Гарсија Лорка, песникова рођака.
Она је објаснила и мотиве досадашњег неслагања са откопавањем гробнице:
- У принципу, тачно место укопа никада није утврђено. Даље, у долини има између 1.000 и 3.000 жртава. Шта је са њима? Парцијално откопавање скренуће пажњу са толиког броја жртава. Направиће се разлика међу њима, што није у реду, јер су сви страдали под истим или сличним околностима. До сада су сви почивали у миру, у заједничкој гробници, као жртве истог дивљаштва и свирепости убица. Ми то место доживљамао као њихову дефинитивну хумку и сви треба да буду једнаки.
На примедбу да име Лорка има огромну симболичку вредност у целом свету, његова нећака каже:
- То је тачно, али мислимо да су околности његове смрти довољно објашњене захваљујући истрази, коју је спровео и објавио Јан Гибсон. Не верујемо да би ископавање посмртних остатака допринело откривању неких непознатих чињеница за допуну његове биографије.
Лаура Гарсија Лорка додаје да се фамилија највише плаши “медијског спектакла”:
- Ако дође до ископавања, желимо да се то обави што дискретније, уз поштовање приватности.
Јан Гибсон, пореклом Ирац, хиспанолог који има и шпанско држављанство од 1984, деценијама се бави трагичном судбином славног песника. Гибсон је и заслужан за то што се зна тачно место заједничког гроба Лорке и остале тројице стрељаних у ноћи између 18. и 19. августа 1936, јер је 1967. успео да наговори извесног Мануела Кастиља Бланка, који је сахранио Лорку, да га одведе на место на коме су жртве стрељања покопане.
У последњој књизи, објављеној прошле године, Гибсон указује на главног кривца за Лоркину смрт. Књига се зове “Човек који је ухапсио Гарсија Лорку: Рамон Руис Алонсо”, и до детаља, аргументовано, сведочи о трагичном догађају. Супротно ставу фамилије, Гибсон мисли да би гробницу требало отворити, јер би то допринело разјашњењу многих тајни и фантазми, које више од седам деценија после песникове смрти, као да лебде над његовом Гранадом.
АналитиЧари песниковог дела не виде само чисту коинциденцију у чињеници да је 19. августа 1931. у Гранади Лорка завршио дело “Кроз пет година” у коме један од јунака каже: “За пет година сви ћемо пасти у дубоко блато”.
Лорка је стрељан 19. августа 1936, у дан пет година
касније.