Клинтон: Лепо је чути Вам глас!

Вила у Карађорђеву била је омиљена резиденција председника Србије Слободана Милошевића. Док је из ње водио државне послове, није ни сањао да све његове телефонске разговоре, и службене и приватне, прислушкује, помоћу најсавременије америчке опреме, Обавештајна управа хрватске војске, односно њена „Средишњица електроничког дјеловања“. Тако је хрватски врх имао непосредан, тренутни увид у одлуке и планове, намере и жеље, али и лично расположење првог човека Србије.
„Новости“ ексклузивно преносе, у наставцима, најзанимљивије делове из неколико томова стенограма прислушкиваних разговора Слободана Милошевића. Опрема текста и напомене у заградама су редакцијске.

7. 1. 1996.
Разговор Слободана Милошевића са Миланом Милутиновићем о скорашњој посети Била Клинтона америчким трупама у Босни.
Милошевић: ... Слушај, кад Холбрука зовеш, прво се распитај. Ти кажи: Биће нам много драго да те видимо и да дође на ручак у један, у петак, и тако даље... Онда ћемо све да причамо.
Милутиновић: Добро.
Милошевић: А кажи, добили смо информацију да овај шеф њихов (Клинтон) долази за викенд у Босну, и овамо, и да би било, како каже она наша народна песма: „Немој моју капију да прођеш...“ (смех)
Милутиновић: (смех) Добро.
Милошевић: „Мој Вилијаме, кад у војску пођеш, немој моју капију да прођеш...“
Милутиновић: Важи.
Милошевић: Тако му кажи. А, можда он иде да види само њихове трупе, јер је у Загребу та логистичка база, можда неће ни да иде код овога (Туђмана).
Милутиновић: Не, па иде, основна је намера трупе, и Сарајево, и Загреб, сад ја немам потпуну информацију.
Милошевић: Шта ће у Загреб?
Милутиновић: Па, откуд знам шта ће!?
Милошевић: Ако је само Сарајево, то разумем да иде да види трупе у Сарајеву, али ако иде у Загреб, онда је ред и у Београд.
Милутиновић: Да, да, нема логике.
Милошевић:: Нема логике. Па му реци нека ти да објашњење о чему се ради.
Милутиновић: Па, вероватно зато и долази у петак, да теби објасни (смех). Али, добро, зваћу га ја сутра, не брини ништа.
Милошевић: Сутра по подне.
Милутиновић: Да, знам.
Милошевић: Па се чуј ти с њим, немој преко Криса (Хил).
Милутиновић: Не, не.
Милошевић: Иако је Крис фини човек, мислим, али док Крис њему објасни, овај ово-оно, овај као теби мора да се оправдава.
Милутиновић: Не, нећу ја преко Криса! Ја само морам да буден упоран, знаш, јер Холбрук кад он нас треба, и мене треба, онда он мене прогања и нађе. А кад ја њега требам, онда да мечку родиш, знаш. Он је врло некултуран!
Милошевић: Чуј, додуше, ако ти хоћеш да се чујеш са Крисом, ти се чуј са Крисом. Врати му назад позив и кажи му ово, да дође у један на ручак и тако даље.
Милутиновић: Да.
Милошевић: Тако да то све буде у реду. Крис је наш пријатељ и добар човек.
Милутиновић: Да, да.

8. 1. 1996
Разговор Слободана Милошевића са личним секретаром Гораном Милиновићем око састављања честитке поводом Дана Републике Српске. Разговарају и о протоколу везаном за посету високих представника Стејт департмента.
Милошевић: Знаш шта сам мислио, пошто је сутра Дан Републике Српске, па да им пошаљем неку честитку. Хоћеш да је запишеш?
Милиновић: Хоћу, како не.
Милошевић: Ако имаш неку сугестију, ти ми кажи јер мало се...
Милиновић: Двоумите?
Милошевић: Па, јесте, али не бих Караджићу слао, знаш.
Милиновић: Да, народу.
Милошевић: Ово дај нека стигне за други Дневник, није уопште хитно.
Милиновић: Да, сад је тек прошао први.
Милошевић: Није прошао ни први, он је у пола пет, пет, али уопште немој да јуриш за њега. Према томе, тек за Други дневник, за пола осам. То је то тако, да им може пре тога да стигне.
Милиновић: Добро.
Милошевић: Јеси спремио за сутра?
Милиновић: Јесам, перфектуирао сам све. Имамо прво Галучија и групу из Стејт департмента, а онда Пердјуа. Долазе извесни Вилијам Монтгомери, Николас Ретмусен и Крис Хил, и неки Ентони Симпсон и Перина, добро.
Милошевић: А шта је овај Галучи, молим те?
Милиновић: Имате писмо које је Перина (отправник послова у Београду) данас послао, у којем је и Клинтоново писмо вама, у којем он вас обавештава да је именовао Галучија за специјалног саветника, свог и Кристоферовог, за питања имплементације споразума у заједничким напорима.

13. 1. 1996
Разговор Слободана Милошевића са личним секретаром Гораном Милиновићем непосредно пре најављеног телефонског позива Била Клинтона Милошевићу.
Милиновић: Председниче, добар дан.
Милошевић: Добар дан, јеси проверио ове две везе?
Милиновић: Јесам, то сам ја још синоћ знао, али нисам хтео да вас узнемиравам. Ја сам ту проверу још синоћ извршио, а има и Милан, дао сам и њему.
Милошевић: Е, сад ти зови Перину, па му дај та два телефона, кажи: „Холбрук је најавио“, немој ништа кад је разговарао, шта је. Кажи: „Холбрук је најавио да ће председник Клинтон звати нашег председника и, ево, телефони на којима је председник...“
Милиновић: Сад ћу то да решим...

13. 1. 1996.
Разговор председника Србије Слободана Милошевића са председником САД Билом Клинтоном. Клинтон му изражава захвалност за ангажман у остварењу спровођења мировног плана у БиХ, али и задовољство нормализацијом односа између Хрватске и Србије. Но, исто тако најављује му скоре ексхумације тела жртава злочина у рудницима (вероватно на подручју Приједора)...
Клинтон: Хало, господине председниче, како сте?
Милошевић: Ја сам добро, председниче Клинтон, драго ми је да вас чујем.
Клинтон: Лепо је чути вам глас. Управо завршавам извештај за данас и, као што знате, био сам у региону и посетио сам снаге у Мађарској и Тузли, мислим да је то добар почетак.
Време је било лоше, па сам морао отказати неке ствари које сам желео да учиним. Имао сам добру посету нашим снагама, и задовољан сам дипломатским делом и, углавном, сарадњом, од које очекујемо све добро. Док сам био у Тузли имао сам прилику да се сретнем са представницима заједнице свих етничких група, и са породицама свих етничких група, које желе да раде заједно, да направимо овај посао. Желим да кажем колико сам им захвалан, за оно што су учинили да нам помогну да остваримо мировни план. Имплементација (Дејтонског споразума) ће заиста бити велики изазов не само за Србе, него и за проблеме између Муслимана и Хрвата.
Мислим да треба да радимо, и на сигурном смо трагу. Локалне вође, укључујући и градоначелника Бањалуке, добро су рекле, и хвала вам за вашу улогу у томе, знам да сте имали контакт са Рупертом Смитом и генералом Джулваном, и то је добра ствар. Можемо да дођемо до решења проблема, који се појављују, ако радимо заједно, на примеру као Сарајево. Мислим да их можемо решити и да ћемо увек бити у договору, да не желимо да прекинемо преговоре... Имаћемо обзира у односу на стварну ситуацију на терену.
Морам да учиним још две ствари.
Знам да ће секретар Кристофер да посети Београд почетком идућег месеца и то ће бити врло значајна посета, која може да надогради наше односе. Још једна ствар, знам да сигурно знате да прича као што је период помирења. То је као могућност која је остала, да су људи закопавани у минским пољима.
То је друго због чега су Американци одговорни за многа питања, која ће бити постављена за уништавање доказа о телима у рудницима. Молим вас да учините све шта можете да не дође до конфликта. Ја упорно радим да докажем људима да трупе Уједињених нација нису имале надзор над људским правима у неким градовима. Мени је то битно, јер свуда у свету има инцидената, и ми не желимо да наудимо миру. А свако активирање рудника, и покушај уништавања костију, и нечег другог, може да науди миру. Желим само да учините што можете, да се омогући приступ рудницима и да се не дозволи да се то уништи. То је у пределу где су Американци и Британци, и они ће то учинити. Покушаји стављања тих рудника ван контроле третирали би се као међународни инцидент, који има намеру да уништи процес утврђивања онога шта је у руднику. Веома сам вам захвалан, и мислим да ћемо сарађивати. А желим вам и добар разговор са Кристофером, следећег месеца.
Милошевић: У реду, господине Клинтон! Јако ми је драго да сте имали успешан пут у Босну, и врло је симболично, и од велике важности истаћи да ћемо имати комплетан успех у реализацији мировног плана. Желим вас уверити да сав народ у Републици Српској, у Босни и Херцеговини, подржава мир, у нади да ће то бити нешто најбоље у реализацији целог Дејтонског споразума и не морамо изменити ниједну ствар у Дејтонском споразуму. Морамо се усмерити само ка начину, који је најбољи и разуман, и ја сам оптимиста што се тиче будућности реализације целе мапе.
Верујем, господине Клинтон, да ћете убрзати нормализацију у односима Савезне Републике Југославије и Сједињених Америчких Држава који, верујем, могу допринети миру и равнотежи у целом региону.
Клинтон: Мислим да ће посета секретара Кристофера бити велики корак ка процесу решавања наших намера. Имао сам велику паузу, и сусрет на аеродрому у Загребу са председником Туђманом. Разговарали смо о мисији Уједињених нација у источној Славонији, подржао сам снажно важност мирне реинтеграције, све док нисам добио слику да је дошло до напретка између вас. Видим да је много жеља да се то уради на миран начин под покровитељством Уједињених нација.
Милошевић: Да, имали смо посету њиховог министра спољних послова пре три дана и иде добро. Али, надам се да ћете ви, председниче Клинтон, употребити свој утицај да Туђман испуни своје обавезе из споразума, који смо у Дејтону постигли о проблему Превлаке, који је мањи проблем у географском смислу, а веома битан за радикалне промене и потпуну нормализацију односа СР Југославије и Републике Хрватске. Имали смо веома болну и дугачку историју, али морамо живети за будућност, и морамо се окренути сарадњи и разумевању, а не неким проблемима, мањим или већим, који су остали иза нас. Можемо да решимо већину проблема и ја у то снажно верујем. А неке ваше препоруке могу да помогну Фрањи Туђману, који успорио раст међусобног поверења, јер има неких политичких проблема унутар земље и то је једини разлог. Ви му можете помоћи, неким саветима, да се то убрза.
Клинтон: То је веома охрабрујуће! Да вам буде јасно, не желим бити арбитар ваших односа. Ми подржавамо нормализацију и знам да сам вас позвао да то направимо и без вас неће ићи. Ми то требамо за нормализацију односа. А само мало нечега може да то уништи. Ово је јако важна ствар и некакве мале чињенице могу тотално променити оно што се догодило и што ће се догодити у будућности. Мислим да могу рачунати на вас... Зато рачунам на путовање секретара Кристофера и онда ћемо видети извештај.
Милошевић: То је заиста охрабрујуће и драго ми је што то чујем. Очекујем господина Кристофера и мислим да то иде ка добром. Ја сам оптимиста у вези с тим односима. Пуно вам хвала за ваш оптимизам.      

(Сутра: Милошевићев бес)