Казна за круну

ОСТАЦИ које су током лета пронашли руски научници у Свердловској области код Екатаренибурга припадају царевићу Алексеју и кнегињи Марији. После тромесечне анализе врхунских руских експерата, потврђено је да су деца императора Николаја Другог бачена у импровизовану јаму поред старог коптјаковског пута, недалеко од места где су 1991. године пронађени остаци цара, царице Александре Фјодоровне и остале њихове деце. Уз још нека истраживања генетичара, овим је стављена тачка на једну од највећих мистерија двадесетог века.
Тврдње појединаца да су Алексеј и Марија преживели стрељање и дочекали дубоку старост, биле су само крхка нада заговорника монархије. Са смрћу Романових спекулисало се годинама, али једна од најдетаљнијих генетичких анализа икада вођених потпуно расветљава све аспекте догађаја у Ипатијевском дому.
Истражни комитет при прокурактури Русије отворио је истрагу која је пре девет година из необјашњивих разлога обустављена. Осим остатака царске породице, откривено је да је тог дана у Екатаренибургу страдао и царски лекар Боткин и три слуге. Недостајала су, међутим, тела царевића Алексеја и велике кнегиње Марије. Експертизом је руководио Николај Иванович Неволин, а у тиму су били највећи руски генетичари и судски вештаци.
Иако је ретко ко могао да претпостави да ће остаци царевића и кнегиње икада бити пронађени, ипак је, откопавањем цара и царице, остављено неколико њихових костију који су у најновијој генетској анализи били од опредељујућег значаја. Стручњацима је било неупоредиво лакше да 44 кости, углавном мале комаде, од неколико центиметара, које су летос ископане, упореде са структуром костију цара и царице.
Трагати по овом догађају није било лако. Очевима открића страдања Романових сматрају се др геологије Александар Авдонин и писац Гелиј Рјабов, а до коначне истине водила их је записка Јакова Јуровског, руководиоца стрељања царске породице, коју су случајно пронашли у тајној архиви.
Историчари су и раније помињали име Јуровског, али се чинило да се око њега увек обавијала каква тајна. О руководиоцу стрељања знало се да је био народни комесар по правним питањима и члан губернијског колегијума чеке. Осим револвера "нагана", тог кобног дана 1918, Јуровски је пред цара изашао и са "маузером". Потчињенима који су тачно знали где и у кога да пуцају још једном је наредио да Николаја и царицу оставе њему.
У расветљавању тајне као први корак урађена је антрополошка упоредна анализа неколико независних експертских група, међу којима и једна америчка. Резултати су били готово идентични - кости су припадале младој жени од 17 до 20 година и дечаку између 12 и 14 година. Стоматолози су установили да пломбе нађене у устима дечака су од истог материјала као и оне нађене у зубима цара. Од три зрна, балистичари су утврдили да су два браунинг 9 мм, а треће зрно је истог калибра као и оно којим је убијен цар.

ЗабелеШка Јуровског
РУСКОЈ јавности први пут дата је на увид белешка Јуровског у којој је описан ток догађаја убиства царске породице. Шифрован телеграм стигао је из Перма, на Уралу, у којем је као строго поверљиво стајало упутство за потпуно истребљење царске породице Романов. Изабрано је 12 војника, од којих су двојица одбила да пуцају у девојчице.
Да се међу породицом не би створила паника, објашњено им је да због несигурних услова треба са горњих спратова Ипатјевског дома да се преселе у приземље, где је императору речено да су осуђени на смрт стрељањем јер припадници њихове породице и "бели" угрожавају млади Совјетски Савез. Стрељање је трајало пуна два минута...
Пренос тела чланова царске породице био је у надлежности Јоманова, партијског радника, али је настао метеж, јер нико није знао где се налази тунел у напуштеном руднику, где их је требало бацити. То говори да је убиство ипак припремљено на брзину, по нечијој хитној одлуци.
На једној од царских кћери био је корсет опточен брилијантима, а на Александри Фјодоровној указао се бисерни појас. Ништа од накита није узето, Јуровски је накит предао држави. Решено је да се тела спале и поспу сумпорном киселином, а лешеви сахране у глиненим јамама. Тајна је чувана све до 1991.
Главни убица царске породице сахрањен је на Донском гробљу. На његовом споменику пише само Јуровски.