Заједнички печат за опстанак Срба

Према нашим информацијама, текст овог документа је усаглашен и остало је да се ураде мање корекције, а према речима председника РС Милорада Додика, он ће се звати Анекс споразума о специјалним и паралелним везама између РС и Србије, и план је да га баш уочи Сретења усвоје парламенти у Београду и Бањалуци.

Декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, члан тима који ради на тексту декларације, каже за "Новости" да је нацрт документа при самом крају, али да је остало да се дотерају неке финесе:

- Иако ће се он популарно звати декларацијом, која значи прокламацију или нешто што се жели, акт који се припрема ипак ће имати више правни него политички карактер. Он ће имати и међународно утемељење јер се наслања на споразум о специјалним везама, који је у складу са Дејтонским споразумом - објашњава Аврамовић.

Додик је већ раније рекао да декларација неће бити уперена ни против кога, нити ће бити на било чију штету, већ да је идеја да се побољша незавидан положај Срба, пре свега у земљама бивше Југославије.

Декларација треба да обухвати право на употребу српског језика и ћириличког писма, право на изучавање и неговање српске културе, право на изучавање српске историје и неговање српске слободарске традиције, очување националне географије, право на очување и заштиту српског културно-историјског наслеђа и право на информисање на српском језику.

У тиму из Србије који припрема текст декларације, осим професора Аврамовића, још су и декан Филолошког факултета у Београду проф. др Љиљана Марковић, професор Правног факултета Мирко Васиљевић и председник Матице српске Драган Станић, као и лингвисти и стручњаци за славистику.

ТЕМЕЉ ИЗ 2006.

СПОРАЗУМ о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Србије склопљен је 26. септембра 2006. Потпис на њега ставили су тадашњи председници Борис Тадић и Драган Чавић, као и премијери двеју влада Војислав Коштуница и Милорад Додик.

Србија и РС су се споразумеле да посебно унапређују сарадњу у области привреде и коришћења привредних ресурса, планирања, законодавства, приватизације и денационализације, науке и технологије, образовања, културе и спорта, здравства и социјалне политике, туризма и заштите околине, информисања, заштите слобода и права грађана, као и у сузбијању криминала.