Празник као симбол заједништва

ПРЕДЛОГ председника Томислава Николића да се 25. новембар, дан присаједињења делова данашње Војводине Краљевини Србији прогласи државним празником, подржаће и српска влада.

Иницијативу је Николић први пут изнео прексиноћ у Новом Саду на свечаној академији поводом 25. новембра 1918. године, историјског датума на којем је Велика народна скупштина у Српској Атини једногласно донела одлуку о присаједињењу Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији. Срем је такву одлуку донео дан раније.

- Без тог историјског датума не би било ни данашње Србије - образложио је своју идеју Николић, а ове његове речи пропраћене су бурним аплаузом у препуном Српском народном позоришту.

Иницијативу Николића у потпуности подржава Александар Вулин, министар рада, запошљавања и социјалне политике.

- Да, свакако треба подржати ту идеју - рекао је Вулин за наш лист. - То је датум који је обликовао не само данашњу Србију већ и српски народ. Тог 25. новембра, сан о слободи више није био сан, Срби су славили слободу.

Дилеме нема ни за Миленка Јованова, потпредседника СНС и шефа посланичког клуба те странке у актуелном сазиву војвођанског парламента:

- За све нас који смо грађани Србије, а живимо на подручју Војводине, то је велики датум који заслужује да убудуће буде обележаван свечаније него до сада. У претходних 16 година, док су владале демократе, тај датум се углавном прећуткивао.

Јованов истиче да значај овог датума препознају покрајинска влада и председник Игор Мировић који је баш ових дана најавио оснивање Музеја присаједињења у Новом Саду.

* Миленко Јованов / Василије Крестић

Занимљиво је да се ЛСВ, странка Ненада Чанка која се залаже за аутономију покрајине, не противи уздизању 25. новембра на ниво државног празника. Али, истовремено се залаже да статус празника добију још три датума: 3. мај 1848. када је Мајска скупштина у Сремским Карловцима донела историјске одлуке, 31. јул 1945, када је Војводина "створила своју аутономију" и 28. јул 1974, када је усвајањем Устава СФРЈ, Војводина добила прерогативе државности.

- Нема разлога да се у Предлогу допуне закона о државним и другим празницима који је најавио председник Николић, не нађу и ови датуми - рекао је "Новостима" Бојан Костреш, заменик председника ЛСВ. - Историја се не може редуковати, као што се Војводина не може сводити на датуме који више деле него што спајају њене грађане.

ЛСВ најављује и да ће уколико председник Николић буде игнорисао ове датуме, поднети свој Предлог допуне закона о државним празницима.

Међутим, угледни историчар и академик Василије Крестић, аутор капиталног дела "Срби у Угарској 1790--1918", сматра да има пуно основа да се 25. новембар обележава као празник.

- Присаједињем су крунисане вековне жеље српског народа из Угарске да се споји са матицом - каже академик Крестић. - Тај датум, 25. новембар, има велику тежину, историјску, националну, па и државотворну.

Осврнувши се на Мајску скупштину 1848. у Сремским Карловцима, Крестић подсећа да тада јесте изражена жеља Срба за уједињењем, али она, нажалост, није остварена. На остварење тог сна морало се чекати наредних 70 година.