Бојан Клачар: Фалсификат до цензуса

Након 26 година вишепартизма, мало ко је веровао да ће се десити нешто што већ нисмо видели, а нагледали смо се свега - од политичког авантуризма, кршења закона, па до живописних кампања.

Ови избори су, ипак, донели непријатно изненађење - масовно фалсификовање потписаних изјава бирача. Фалсификати ће се тек анализирати, али је већ сада извесно да се њихов број мери хиљадама и да је у томе учествовало, по свој прилици, чак шест листа. Проблем је већи зато што је РИК пропустио да утврди фалсификате за Републиканску странку пре него што је ту листу прогласила као важећу, па ће листа са фалсификованим потписима бити на бирачком листићу!

Зашто смо ту где јесмо? Најпре, странке су постале најважнији механизам за напредовање у друштву и појединци не бирају начин како да дођу до парламента или политичке препознатљивости. Друго, РИК као ад хок тело нема могућности да се изборним процесом бави системски и континуирано, већ се сви проблеми решавају током кампање.

Шта урадити? Краткорочно, сви изборни актери морају да уложе велики напор како би се овај изборни процес привео крају на регуларан начин. Потом, јасно утврдити и санкционисати криминалне радње јер је очито да се о томе овде ради. Дугорочно, променити регулацију изборне администрације у Србији (РИК и локални ниво) у правцу њихове професионализације. Уједно, усагласити одредбе између изборних закона (или их променити) и пооштрити поједине одредбе у Закону о политичким странкама, како би се избегле злоупотребе у процесу кандидовања.

Квалитет процеса је нарушен и представља корак уназад у усвојеним стандардима, иако не постоји простор да доведемо у питање регуларност избора и изборних резултата.

Не постоји оправдање зашто бисмо стрепели од следећих избора - а председнички су на прагу, ако већ знамо шта је проблем и како га решити.