Чекај мало, Војо
08. 04. 2016. у 21:30
Питате се, чему ово, шта ту има чудно и интересантно, уобичајена предизборна сцена каквих је безброј ових дана у Србији. Е, па није

Ратко Дмитровић
Дође кандидат, зове се Војислав, у просторију месне заједнице, на предизборни скуп. Све пуно, ципела нема где да стане. Истакнута само државна обележја и портрет вође на зиду. Лица окупљених некако намргођена. Крене Војислав с причом, труди се да буде духовит, маше неком брки у петом реду, пита га како је код куће, враћа се на тему... и траје то скоро пола сата. А онда на ред дођоше питања окупљених.
- Због чега онај зарђали киоск, за који си пре четири године рекао да иде на отпад, још увек стоји поред амбуланте, као ругло; ко је дозволио приватном лицу да у пролазу између две зграде постави тезгу и тамо продаје воће и поврће; Војо, на прошлим изборима ти си баш овде обећао нову трафостаницу, у року од десет месеци, прошле су ево четири године а ни будак није ударен, због чега да гласамо за тебе, дај нам један разлог - одјекује препуном просторијом.
Војислав скида сако, зноји се, вади марамицу, тражи да отворе прозоре, спомиње тешкоће, општу кризу, тражи стрпљење и разумевање. - Чекај мало Војо, исто ово си говорио и пре четири године - добацује Света, обућар у пензији. Баба Миланка подсећа да на голу удицу риба не гризе, изазивајући смех и аплауз окупљених. Записничар Благоје смирује народ, Војислав покушава нешто да дода, али се једва чује. Скуп је окончан чврстим обећањем кандидата за општинског одборника да ће месна заједница, гласају ли за њега, доживети процват.
- Сутра овде истим послом долази онај Лазаревић, видећемо Војо шта он нуди и планира. Јуче смо саслушали малог Ђурђевића, јесте млад, али је бистар и чини се поштен човек - говори службеник пореског одељења, Танасије Л., док се кандидат Војислав већ хвата ходника.
Питате се чему ово, шта ту има чудно и интересантно, уобичајена предизборна сцена каквих је безброј ових дана у Србији. Е, па није. Ово јесте сцена која се одиграла у Србији, али пре скоро 40 година. Они старији знају о чему је реч, млађи појма немају и сигурно им ово делује као бајка, измишљотина. А, ништа осим имена није измишљено.
Некада, у она "грозна времена", овако је народ бирао општинске одборнике, именом и презименом, лично њих и лично њима је изабрани подносио рачуне. Некога је делегирала Комунистичка партија, некога Социјалистички савез, било је тзв. самосталних кандидата, али се ретко догађало да неспособни и блефери буду изабрани два пута.
Ово није покушај амнестије некога и нечега, најмање некадашњег политичког система, већ само једно подсећање, у ово предизборно време. Једноставно, тако је било.
А како је данас? Како је већ 26 година? Да ли је демократији ближе ово или оно?
ISTINA
09.04.2016. 01:05
Sve je ostalo isto,osim imena kandidata a to su samo nijanse ! Narod slusa i guta lazi i prevare,jednopartijski ili visepartijski sistem,za narod je sve isto,tesko zivi i ne vidi izlaz iz tunela !
Sa godinama, verovatno, dolazi i ono osecanje da je ranije sve bilo drugacije i naravno, bolje. Imao sam cast i zadovoljstvo da svoju mladost prozivim u TIM GODINAMA, da se obrazujem, da dobijem posao, sindikalne privilegije, pravo na tri osmice... Imam pravo da poredim i slobodno mogu da kazem, da ma koliko nam to onda nije licilo na demokratiju, cak smo kao nesto bili nezadovoljni, ovo danas, jednostavno, NI NA STA NE LICI. A ziveti se mora, ili ne....demokratija bi ga znala.
Nazalost tako je bilo nekad, a sada preletaci vode glavnu rec i cuvaju fotelju svoju ko zenicu oka svog! A, narod jeovca za sisanje i neka veruje u lazna obecanja politickih lidera da ce i narodu pored njih biti bolje!
gospodine dmitroviću u potpunosti delim vaše mišljenje.ima jedan mali problem,naš narod vrlo malo pamti skoro ni malo.nepismenost je opšta,još se hvale kako su nepismeni.inače za sada ste jedini nepristrastan novinar na tlu srbije uz naše gvozdena.
Poslednje pitanje ima odavno odgovor i u teoriji i u praksi. Samo je uvek dilema o kojoj se demokratiji govori ... Jer, postoje razni "vidovi" demokratije ... "Ovo" je bliže, ili jednako, anarho liberalnoj i kriminalnoj demokratiji, a "ono" je bilo bliže, ili jednako, humanoj, realnoj, razvojnoj, pravoj itd. demokratiji... A problem je u tome što generalno loši ljudi "zaviju" kriminal i razne vidove destrukcije u izraz "demokratija" i podmeću narodu kao kukavica jaje. A narod, kao narod ...
Коментари (34)