Коментар: Беснило

ТУЖНО је што је споменик великом Бориславу Пекићу, који је освануо у уторак на осунчаном Цветном тргу у Београду, изазвао код неких - беснило.

Трагикомично је што је тај бес покуљао од функционера Демократске странке, коју је Пекић са групом српских интелектуалаца обновио 1989, после полувековне комунистичке забране.

Један од такође обновитеља ДС Драгољуб Мићуновић, уместо да дође на Цветни трг, да се поклони старом пријатељу, афективно је поручио да је скандал то што је споменик открио Александар Вучић.

Разумљиво је да демократама који воде Врачар већ 22 године буде у дубини душе тескобно и криво што нису они одужили дуг српском писцу, већ је то учинио садашњи премијер и лидер СНС.

Може се разумети и да им образи бриде због, како је Пекићева супруга Љиљана рекла, "заслуженог шамара", и да им суштински смета политички поен који су с Пекићем уписали ривали из напредњачког табора.

Али, у дану откривања Бориног споменика, мизерију нису смели да покажу. Морали су да се издигну из међупартијског блата и предизборне каљуге.

Да је ово политички нормална земља, и функционери ДС дошли би у прве редове и аплаудирали откривању бронзаног Пекића. Да је ово политички зрела нација, све странке би макар саопштењем поздравиле ту вест.

Али, време је чуда.

Време у коме малограђанска умишљена елита не препознаје вредносну промену у томе што после 25 година откако је Шешељ победио Пекића на изборима у Раковици, баш Вучић открива споменик писцу.

Као да не схватају да ће и ове, као и прошле и будуће године, појести скакавци, да ће једног дана проћи сви лидери и политичке странке, али да ће Борислав Пекић и тада лежерно седети на Цветном тргу и мило се смејати својим Београђанима.