Др Зоран Стојиљковић: Љубав преко цензуса
21. 01. 2016. у 15:30
Опозиционе странке прилазе једни другима из елементарног инстинкта да преживе на политичкој сцени

ОПОЗИЦИЈА покушава да се уједини јер зна да после овога више неће имати никакав поправни испит. Они просто прилазе једни другима из елементарног инстинкта да преживе на политичкој сцени.
У периоду кад нема избора, сви они могу да уживају у својим еготриповима, сујетама и умишљеним фиксацијама да су велики и аутентични лидери, али пред изборе они морају да смисле и како да прескоче цензус.
Такође, опозиционе странке нису исплатиле ни прошлу кампању, у дуговима су до гуше, а наспрам себе имају организовану, медијски и финансијски доминантну власт. Дакле, и то је разлог да опозиционари удруже своје штабове, оперативце и волонтере и да покушају да направе некакав резултат на предстојећем гласању.
Ово више нису времена кад пролази онај стари и помало бесмислени слоган "Једна листа против комуниста", који је у време Милошевића лансирао Вук Драшковић. Али, ипак, верујем да ће и еврофоби и еврофили детаљно израчунати са колико листа је најбоље да изађу на изборе како се гласови не би, као што је то био случај на прошлим изборима, расипали испод цензуса. Свака листа која остане "испод црте" практично ће ићи наруку владајућим партијама.
Petar Lazic
21.01.2016. 15:46
besmislenog li teksta......jel mogu ja za platu da pisem za novosti,bicu sigurni bolji od ovoga...
@Petar Lazic - Само неко ко је острашћен може да констатује да је политичка анализа др. Зорана Стојиљковића бесмислена. Ови покушаји удруживања опозиције су њихово легитимно право, али заиста потези очајника, јер су свесни да још 4 године ван Парламента за већину тих странака значи и нестајање са политичке сцене. Иначе, шта идеолошки повезује Пајтића, Јовановића, Тадића са Сандом Рашковић Ивић и Обрадовићем из "Двери" или Сашом Радуловићем?
Коментари (2)