Коментар: Клатно

НЕ иде Србија на изборе ни због звиждука у "Арени", ни због умишљених талибана по друштвеним мрежама, ни због "мангупа у сопственим редовима" ни због таблоидних бизарних афера без епилога.

Свега тога ће бити и кад се преврну кутије и поброје гласови. Суштина је у нечем другом.

Наша држава је, усред опасног судара моћних, поново прикљештена између Запада и Истока, НАТО и Русије, интереса САД и кинеског "пута свиле", на рути највеће мигрантске реке... У средишту неизвесног сукоба цивилизација. Поново смо ту.

Зато су, у закулисном рату страних центара моћи, који се захуктава на српској политичкој сцени, у медијима, па и унутар власти, избори пут ка могућем разрешењу.

Власт коју оличавају Вучић, СНС, социјалисти истрајава на путу ка ЕУ, али без намере да уђе у НАТО и да окрене леђа Русији.

Блок еврофилних странака које се удружују, а које предводе Пајтић, Тадић и Чеда, отворено или "стидљиво" заговарају улазак у НАТО, а неки су тражили и санкције Москви.

Десно су ДСС, Двери и Шешељ који би одмах, без обзира на ризике, прекинули европске интеграције и недвосмислено се окренули Русији.

Очигледно је да ће, овога пута, сва три концепта, у мањој или већој мери, бити заступљена у парламенту. Као и да ће народ имати прилику да се определи за будући пут земље.

Зато ово нису избори за "демократске вредности", "медијске слободе", "људска права", и остале бајке за политичке малолетнике. Овде се одлучује на коју страну иде државно клатно.

Од тог одговора зависиће судбина Косова, Републике Српске, Војводине, Рашке. Од тога ће зависити економски развој, самосталност, сувереност, слобода.

Све је опет на талону. Као и увек у Србији.