Коментар: Дика

ГДЕ су "наши новци" ту је и "наша република".

У протестној шетњи Београдом са активистима своје странке, лидер ЛСВ Ненад Чанак поручио је прекјуче да уколико Војводина не буде добијала седам процената из републичког буџета, "следеће овакво окупљање неће бити симболично".

То рекао и остао недоречен. Баш као и транспарент који су носили његови активисти, а који је био исписан само допола:

- Војводина, наша дика...

Цела сентенца, подсетимо, гласи: "Војводина наша дика, биће једном република". Овај омиљени слоган савремених аутономаша, пре више од седам деценија осмислио је Жарко Зрењанин Уча, народни херој Другог светског рата. Други слоган - питалицу "ди су наши новци" као и "Војводину - републику", Чанкови лигаши уградили су у свој програм још у време Слободана Милошевића.

После петооктобарске револуције, у неком тренутку, реч "република" ЛСВ је ставила у други план, али је Зрењанинов слоган свеједно повремено избијао на површину. Онако, испод жита.

Као, рецимо, новембра 2006. када је усвајање Устава Србије испровоцирало Чанка да изјави како до тада Војводина никада и није била у Србији. По њему, 1918. године Срби и остали Словени, присајединивши се матици, нису обукли српску кошуљу, већ само југословенски капут.

"Новце" као аргумент за виши (и увек још виши) степен аутономије, потезали су аутономаши спорадично и последњих десетак година, али без протестних шетњи Београдом. Нарочито их није било у златној коалиционој ери ДС-ЛСВ, мада ни тада Војводина није добијала Уставом предвиђених седам осто буџетског новца.

Дакле, никада ту није ни била реч само о "новцима". Суштина је у оне три тачке које се пишу после речи "дика".