Коментар: Нагодба

ОД потенцијалног подстанара неке од затворских установа до тутуле великог хуманитарца може се уз неколико десетина хиљада динара. Центрифуга, у којој се све чешће спирају "ситни" грехови функционера, укључи се после само једне новчане трансакције. И не оставља флеке у каријери.

Први човек "Србијагаса" Душан Бајатовић само је један од функционера против којих је Агенција за борбу против корупције поднела кривичну пријаву због сумње да су сакрили или доставили лажне податке о својој имовини. Користећи законско право, Бајатовић се нагодио с тужилаштвом, уплатио 200.000 динара у хуманитарне сврхе, а пријава је поцепана.

Кривично дело за које је запрећена затворска казна од шест месеци до пет година затвора, дакле, може да се избрише за око пет просечних плата. Радничких, наравно.

Формално, нема овде кривице функционера, јер они само користе право које им прописи омогућавају. Већина је навикнута да тражи пречице крај утабаних стаза и зато ће приграбити сваку погодност коју им доносе и закон и позиција.

Узалуд су, изгледа, вапаји из Агенције да је неопходно оштријим кажњавањем утерати у ред оне најодговорније. Све које бирамо и плаћамо. Јер, логично би било да њихово понашање буде пример за остале грађане.

Уместо тога, многи који одбијају да пријаве имовину или незаконито седе у неколико фотеља, успевају да се провуку са опоменама или минималним новчаним казнама. А препоруке да због упорног кршења правила буду разрешени волшебно нестају у процедуралном лавиринту.

Докле ће тако бити? Вероватно док буде трајала илузија да грешни фотељаш може да се натера да поцрвени. Или, док им се дозвољава да црвеним хиљадаркама откупљују грехове.