Коментар: Сузавац

СУЗАВАЦ Аљбина Куртија јачи је од читаве натовске армаде, а ћате из Приштине од целе бриселске администрације. Како другачије протумачити зид ћутања у седишту ЕУ на флагрантно гажење споразума о Заједници српских општина?

У дану када им Брисел мимо свих утврђених процедура на тацни додељује ССП за који су други у региону морали да стоје у дугачком реду пред неумољивом бирократијом европских престоница, Јахјага, Иса, Тачи и другови као одговор на ту великодушност цепају папир о ЗСО на који су се претходно сопственим потписом обавезали.

Док се у Приштини смеју иза леђа целој међународној заједници, номенклатура из Берлемона све то мирно и незаинтересовано посматра. Кажу, не мешају се у унутрашњу процедуру. Том логиком, Приштина је слободна да осмисли таква интерна правила којима би могла, некажњено, да закочи сваки споразум.

Напротив, Брисел јесте ту да се меша, да посредује, саветује, критикује, указује, припрети, казни. Да се пача, баш, у унутрашњу процедуру. Зато се и води дијалог.

У бриселској партији шаха, могуће је, изгледа, пионом матирати краљицу. Висока представница Федерика Могерини покровитељ је дијалога чији је циљ да олакша нормализацију односа, без задирања у статус. А једна од страна управо ових дана креће у праву офанзиву са статусно изразито истакнутим намерама. Желе у Унеско, Савет Европе, чак и у УН. Зашто, онда, и с ким преговарати, ако ће се све оно што би требало да буде тема преговора већ унапред решити игнорисањем и прегласавањем?

Приштина би нелегално у УН, док, с друге стране, Срби, који су се легално изборили за ЗСО, не могу да остваре чак ни ово своје муком постигнуто право. А Брисел за то време пристрасно ћути.