Драгомир Анђелковић: Следи изборна бура

Србији предстоје покрајински и локални избори. Да ли ће они бити одржани неколико месеци раније или касније, за земљу није од суштинског значаја. Како год било, јасно је да ће бити бурни. ДС ће се очајнички борити за опстанак, а не за обичан резултат. После губитка власти у Војводини, ње вероватно неће бити. Остатак опозиције даће све од себе да не остане ван парламента пошто је за странке које дуго постоје такво стање чекаоница за нестанак. А што се тиче владајућих партија, пре свега водећег СНС, оне ће се упињати да освоје што више гласова. Не зато што им требају данас већ да им не би зафалили сутра. Јасно је да ће СНС убедљиво победити на изборима, али му је потребан резултат који је за нијансу и бољи од прошлих републичких избора. Када је неко на врху сваки пад, макар тренутно био небитан, представља велику опасност. Указује на нови тренд!

Јасно је да ћемо имати грчевиту борбу у духу великих (парламентарних) избора макар они били и мали (покрајински и локални). Суштински ћемо имати републичке изборе и без њих. За Србију је то проблем, а не да ли ћемо током гласања попунити још један листић. Велики политички сукоб неминовно изазива бар делимичну парализу друштва. У околностима када има сто великих изазова, од економије до бујице миграната, Србија ће се нападно фокусирати на политичку трку уместо на њих. Али то је сада неминовно. Двоструки регуларни избори су надомак руке. И зато је рационално што пре их обавити уместо продужавати већ започету тиху кампању. А што се тиче шлага на тој торти - парламентарних избора - о којима се толико прича, они на унутрашњем плану Србији неће богзна шта донети, нити однети.

И без њих ће политички сукоб бити велики, а изборе слично плаћамо, била на њима два или три изборна листића. Но, подржавам њихово расписивање из спољних разлога. Када Запад види да се ускоро деле парламентарне карте, да не би револтирао српску јавност, привремено ће обуставити велике притиске са којима се суочавамо, од потписивања тзв. Брисела 2 до изградње већих центара за мигранте. Тако ћемо добити, бар у том погледу, неколико мирних месеци наредне године, а онда ће се до њеног краја све вртети око америчких избора. Како се они примичу, америчка администрација престаје да озбиљно делује у свету, а без ње је ЕУ манекен слабих мишића. Тако ћемо догурати до 2017. године, а до тада, и на глобалном нивоу, ко жив, ко мртав - па ћемо већ видети шта ћемо!