Борислав Комад: Српски час етике

Корисници свих западних, углавном чипованих (што ће рећи натуреног мишљења) медија и, гле чуда, на челу са Си-Ен-Еном, нашли су се, последњих недеља, у чуду. Пуне две деценије проглашавајући Србе "геноцидним народом, убицама, ратним злочинцима и силоватељима" наједаред су, практично преко ноћи, прочитали, чули и видели како се тај исти народ понаша према десетинама хиљада несрећних имиграната, који, преко Србије, желе да се дочепају неке од европских држава које су их предвођене главним шерифом - какве ли ироније - довеле где су их довеле изазивајући ратове и хаос у њиховим државама.

Нашем народу, већ навикнутом на многа зла која су им нанета злочиначким прогоном сународника са Косова и Метохије и Хрватске, није био неопходан - иако оправдан - апел врха наше државе и достојанственика Српске православне цркве да пуна срца пруже руку невољницима из Африке и са Блиског истока.

Дочекујући их и испраћајући без бодљикавих жица, као што су то учинили Мађари, исказали су тако добродушје, уз хлеб и со паћеницима са других удаљених континената.

Било је, нажалост, али у далеко мањем броју, и у нас неких несоја који су попреко гледали очајнике који су само желели да походећи наше стране извуку живу главу себи и породицама међу којима је на хиљаде изгладнеле деце, жена и стараца.

То је готово у број иста категорија индивидуа које су равнодушно, чак и уз осећај нелагоде, "дочекивали" прогнане сународнике са Косова и Метохије и Хрватске.

Сад су, међутим, остали и поражени, и понижени, под условом, наравно, да схватају пуно значење тих речи.

Васцели свет, захваљујући свемоћној телевизијској технологији, а не само у доброј намери, могли су да науче какав је, у ствари, наш народ.

Годинама означаван од белосветских свемоћника као највеће зло, свет је чуо и видео какви су то људи који и кад нуде и дају помоћ угроженим чине то на начин као да их примају што ваља регистровати као највиши облик хришћанства.

Последњих недеља, дакле, наш народ је васцелој планети одржао јавни час српске етике!