Политика

Леон Којен: Важи само реч народа

Д. РАДЕКА ЂОРЂЕВИЋ

28. 04. 2013. у 20:54

Некадашњи координатор преговарачког тима за КиМ Леон Којен о могућем изјашњавању грађана поводом бриселског споразума

СРБИЈА је дубоко подељена око Косова, а то се уопште не види по односу снага у парламенту. Да су Николић и Дачић у предизборној кампањи говорили о Косову оно што говоре, а нажалост и раде, од доласка на власт, они готово сигурно не би били на данашњим функцијама. Ако се томе дода да су и бриселски споразум и читава политика нове власти према КиМ уставно крајње спорни, јасно је да 173 гласа за споразум у Народној скупштини више указује на тежину проблема него што га решава. За ову потенцијално експлозивну ситуацију Александар Вучић је кроз референдум понудио демократско решење. За разлику од својих коалиционих партнера и прозападне опозиције, он схвата да Србија још није земља којој се баш све може наметнути из иностранства.

Ово је гледиште Леона Којена, некадашњег координатора преговарачког тима за КиМ, и одговор на питање „Новости“ како гледа на идеју о референдуму када су већ посланици великом већином подржали споразум у Бриселу, као и на оцене да би изјашњавање грађана било излишно и да би значило губљење времена.

* Уколико се донесе одлука о одржавању референдума, у ком периоду би било оптимално да се закаже изјашњавање?

- У Милошевићево време одржано је неколико референдума који су били потпуно обесмишљени кратком референдумском кампањом, медијском блокадом и одсуством контроле при бројању гласова. Све три опасности се морају избећи да би референдум - ако га буде - могао да успе и резултатом заиста одслика вољу грађана. Не треба заборавити да је референдум пуноважан само ако на њега изађе више од половине уписаних бирача, дакле близу 3,5 милиона људи. Исто толико гласова је потребно да би одлука била донета. Толики број људи не може бити мотивисан да гласа за свега 15 дана. Кампања мора трајати дуже и бити смислена, што значи да се медији, пре свега РТС, морају отворити за праву дебату о Косову и будућности Србије.

ИЗБЕЋИ ДЖАКОВЕ * ДА ли законски услови референдума подижу лествицу сувише високо?
- Законски услови јесу строги, али гарантују пуну демократску легитимност: „да“ иза којег стоји близу 3,5 милиона људи има знатно већу тежину него победа на парламентарним или председничким изборима, за коју је увек потребно много мање гласова. Али, у гласачким одборима морају бити и представници Срба са Косова и скупштинске мањине, а не само представници Владе и скупштинске већине: иначе се после гласања опет могу појавити джакови са хиљадама спорних листића.

* Ако се постигне договор о референдуму, како би, по вашем мишљењу, требало да гласи постављено питање?

- Пошто је непосредни повод за референдум споразум из Брисела, мислим да би питање могло да гласи „Да ли сте за прихватање бриселског споразума о нормализацији односа између Србије и Косова?“. Ако близу 3,5 милиона грађана одговори „да“, косовска политика коју је водила Влада добиће демократску потврду. Али, ако се то не деси, Влада би, по мом мишљењу, морала да поднесе оставку, а свака следећа влада требало би добро да размисли о односу према Уставу и свему ономе на шта је он обавезује.

* Присталице споразума тврде да је Србија избегла самоизолацију, па чак и опасност од нових ратних сукоба. Има ли аргумената за то да одбијање бриселског споразума не би изазвало овакве последице?

- Мислим да би за Србију било далеко боље да је нова власт променила косовску политику ДС и Бориса Тадића. То кажем свестан свега што би таква промењена политика значила. Она би на неко време покварила односе са западним силама, али НАТО због тога не би војно напао Србију, нити би јој ЕУ и САД увеле економске санкције. Односи са Западом били би као у време када је Београд одбацио Ахтисаријев план, и обична је демагогија тврдити да би одбијање западних захтева у вези са севером Косова данас значило рат и националну катастрофу. Промењена косовска политика подразумевала би и тешње односе са Русијом, али зашто бежати од њих? Да ли је заиста боље од тога подлегати политичким притисцима никада не добијајући ништа заузврат?

* Верује се да су Србији сада отворене економске перспективе, да би се избегло пропадање и останак на периферији периферије...

Економске перспективе не зависе само од политике. у понедељак Србију економски воде углавном исти они људи који су је довели на ивицу банкрота и који настављају да је вртоглаво задужују. Док њих не замене способни стручњаци, политички потези неће много помоћи. Могућности за инвестирање у Србију могу се наћи и на Западу, и у Русији, и у Кини, и другде: али њих неко мора овде да осмисли, не размишљајући притом о личној користи.

ПИТАНЈЕ ЈЕСТЕ ЗА ГРАЂАНЕ

* ПОСТОЈИ мишљење да су грађани неквалификовани да се изјасне о тако сложеном питању какво је Косово у понедељак за Србију?

- Присталице споразума стално су у скупштинској расправи истицали да није реч само о северу Косова него о „новом курсу“ и преокрету читаве државне политике. Ако грађани нису квалификовани да се о томе изјасне, да ли уопште постоји нешто о чему их треба питати?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације