Вук Драшковић: Јуриш за наше снове још траје
08. 03. 2011. у 21:00
Шетња са дугогодишњим лидером СПО, први пут после две деценије, траговима 9. марта: "Да није било тог дана не би било ни 5. октобра. Младост пуна наде изгубила се у ратовима, туђини, депресији"...
ОСМЕХНУ се. Засијаше му очи. Сипају крупне мартовске пахуље. Нјему у мислима кошава. Она кошава, од пре двадесет година као да му се увлачи поново под капут. Осети језу, увек исту кад помисли на тај дан.
Вук Драшковић, стоји поново испред зграде у Улици Джорджа Вашингтона девет. Ту је почело. У стану, у приземљу, било је седиште Српског покрета обнове...
Навире сећање: Гишка, Бели, Звонко, Гага, Вучко, дошли су по њега испред зграде у којој је живео, на Лабудовом брду, раног суботњег јутра, 9. марта 1991. године. Био је спреман од зоре. Није ни спавао ту ноћ. Чекао их је нестрпљиво. Чекао је - дан.
Возећи се до страначких просторија у Джорджа Вашингтона, изнад Бајлонијеве пијаце, више су ћутали него причали. Београдске улице биле су пусте. Промицала су полицијска кола, као да је ванредно стање. Јако сунце, а ледена кошава. Наговештај контраста и преокрета који ће уследити.
Двадесет година после, на истој адреси у Джорджа Вашингтона, бутик. Драшковић, две деценије старији, прилази, отвара врата.
- Па то сте ви, Вуче! Тражите ли мене? - озари се духовита продавачица.
- Не. Тражим себе! - одговара без трептаја Вук.
Одатле су кренули, а не из канцеларије америчког амбасадора Ворена Цимермана, како је обавештен Слободан Милошевић.
- Милошевић ме много година касније упознао са чињеницом да сам, уствари, из америчке амбасаде, а не одавде, пошао на Трг слободе. Помешао је Джорджа Вашингтона са америчким амбасадором...
Ближило се подне. На раскрсници са Улицом 29. новембра чекао их је - први кордон. Показује нам то место Вук, баш и рођен на Дан Републике - 29. новембра.
Контејнери су већ били преврнути. Почело кошкање демонстраната и униформисаних чувара реда.
Преко пута улице "спонтано" су се биле окупиле жене које је организовала Мирјана Марковић. Певале су песме о Титу, петокраки, Слоби... Вук их назвао "бундес лига". Јер, све су, сећа се, на себи имале скупоцене бунде, лисице, крзна...
- Идемо! - преломио је тада, као командант Драшковић!
- Крећемо! - викнуо је Гишка и као тенк грунуо кроз први кордон. Почело је рвање и гушање.
Ђорђе Божовић Гишка, жестоки момак са Вождовца, носио је джемпер са снежним пахуљама, као дечак на санкању.
- Рушио је све, а ми смо, вођени његовом снагом, прескакали аутомобиле и хрлили до ларме и буке Трга, која је била све гласнија. Ехо грађанског незадовољства ударао је од зграде. Као стампедо смо јурнули. Почело је. Ни сам нисам знао шта.

Око споменика кнезу Михаилу, народ је већ притискао. Први сузавци су бачени. Транспаренти, српске заставе, кокарде. А око Дома ЈНА груписале се снажне полицијске снаге. Водени топови, борна кола, барикаде. Вук им је, наивно, наредио да се повуку за пет минута.
Идемо са Драшковићем, и овог марта, истим тим - деветомартовским траговима. "Краљ тргова" пење се до споменика. Диже три прста.
Смешкају се девојке које су га препознале...
- Како се зовеш? - упита плавооку.
- Јелена.
- Које си годиште?
- '91.
- Рођена си исте године кад је био 9. март. Јеси ли чула за тај дан?
- Познато ми је, али не знам баш... - одврати девојка и изгуби се, уз кикот, у пахуљама.
Сцене се враћају као трака, као сећање, као успомена... Десетине хиљада људи, као реке се уливају на трг. Влада чудан мир. Мегафоном је Вук поздрављао море сабијених глава.
- Пошто није било озвучења код споменика, нагрнули смо, упире рукама Вук - на улаз Народног позоришта - Вида Огњеновић отворила је врата и пустила опозиционе лидере.
Сада, пре два дана, Оља из Народног позоришта откључава нам двокрилна стаклена врата главног улаза и срдачно води ка балкону. Ту је и радник позоришта који је био у смени и тог 9. марта пре двадесет година. Показује Вуку тачно место на коме је стајао.
Око косматог и брадатог лидера, оног српског пролећа, тискали су се страначки саборци, опозициони прваци, уметници, књижевници - Ракитић, Комненић, Парошки, Михиз, Бора Ђорђевић...
- Ех, први пут се после двадесет година пењем на ову терасу! - закорачи Драшковић и заћута.
Гледа Трг Републике који је преименован у Трг слободе. Враћа се, врзма му се по глави жена раскопчане блузе која мотком јури полицајце, сељак мокар од водених шмркова што псује и галами тражећи капу....
- Та дивна лица! Очи које су сијале пуне воље, наде. Младост која је ударила срцем, изгубила се по ратовима, туђини, нестала у депресији... Данашња младост секира се због ријалитија.
Као пре двадесет година, неочекивано, поскочи Вук хитро на зид балкона и седе на хладни бетон.
Гледа и старе сцене: водене топове, говорнике који су се ређали, непрегледни океан руку са три прста...
А онда, само за трен, трг се претворио у бојно поље. Милиција је брутално пребијала, сузавац се ширио, дим куљао. Десетине хиљада људи повило се под ударцима пендрека.
Показује нам како је у моменту отргао микрофон и повикао:
- Јуууууриш! Јуууууриш! Јуууриш!
Режимски медији бесомучно су касније понављали ту чудну, изненадну, неприпреману команду.
- А да сам само то рекао тога дана - било би довољно! То је највредније што сам рекао!
Демонстранти су кренули у контраудар. Јуришали. Освајали водене топове, скидали пушкомитраљезе са борних кола.

- Видео сам тада како се сабијена опруга људских тела одапиње у супротном смеру. Полицијске капе су падале, бежали су, махали пендрецима...
Гласови су долазили да су јаке снаге полиције испред државне телевизије, свуда около, чак и код цркве светог Марка:
- Идемо на Скупштину! - викнуо сам са заробљене цистерне, пошто сам се са балкона позоришта сјурио у народ. - Она је небрањена...
Брзо су стигли испред старе зграде парламента у Улици маршала Тита. Ту је почела расправа како да се заузме Скупштина. Лидери ДС су, сећа се Вук, предложили да се зове председник Владе Зеленовић. Ломило се.
Гишка је још чувао врата парламента. Супруга Даница је очајно вриштала на Вука да се постиди, јер је "чекао Зеленовића":
- И постидео сам се. Изашао сам на балкон Скупштине и изнео српски барјак. Желео сам да викнем да су грађани од сада посланици нове скупштине у новој, слободној Србији, али речи нису хтеле из грла да изађу. Желео сам и да одем до Гишке, да му шапнем да отвори врата. Допирали су гласови да већ има мртвих. Кукавичлук је био јачи - признаје Вук док стојимо испод српске тробојке, која се данас вијори са зграде.
Уследио је одлазак до Владе, по Зеленовића, тумарање Улицом кнеза Милоша. Гоњен сузавцем, са најближим окружењем вратио се у Скупштину. Нагнутог над лавабо, док је испирао очи, затекла га је вест да су специјалци ушли у парламент. Дошли су по њега.
Као да је било јуче, сећа се полицајца који му је, на путу у Централни затвор, у марици дао свој сендвич и јогурт. А пред улаз у круг ЦЗ, ставио му у джеп и паклицу цигара, јер у недељу не раде продавнице.
ПЕТОРИЦУ УРЕДНИКА
У ДЕМОНСТРАЦИЈАМА су, поред СПО, учествовали ДС, Народна сељачка странка, Демократски форум, Народна радикална странка, Савез реформских снага, Либерална странка, Српски ројалистички блок, Народна странка, Нова демократија, Српска демократска странка из Книна. Захтеви су били:
1. Да Скупштина забрани СПС и СКПЈ да воде кадровску и програмску политику ТВ Београд.
2. Да на ТВБ буду заступљене странке сразмерно утицају.
3. Да директор и уредници РТБ Душан Митевић, Сергеј Шестаков, Иван Кривец, Предраг Витас и Славко Будихна поднесу оставке или буду смењени.
4. Да се РТБ писмено извини СПО.
- Читао сам "Нож"! - само ми је рекао.
Истог тог полицајца, Вук је видео на телевизији две-три године касније. Био је то командант Сребренице и злочинац Насер Орић.
Док је лежао у мраку ћелије, која је смрдела од чучавца, улицама Београда ваљале су се тенковске гусенице.
- Био је то подвиг. Дан без мрље на себи. Непоновљив. Слободан Милошевић на врхунцу моћи, бачен је у нокдаун. Само тога дана и никад више, режим је извео око 15.000 полицајаца, а увече и тенкове ЈНА. Тада, и никад више. Био је то дан, кад је почела ноћ - говори нам Драшковић испред гломазне зграде ЦЗ, док му машу полицајци из стражаре.
Дух 9. марта водио је, тврди, све потоње битке за бољу Србију.
- Да није било тог дана, не би било ни 5. октобра. Деветомартовски снови још нису остварени. Јуриш ка њима још траје!
Био је то дан за историју и памћење. Први, невини крик и вапај за слободу. Они који су учествовали у њему поцепали су ципеле шетајући и тражећи демократију. Многи је нису дочекали. Неки је још чекају. Многи стрепе и за овакву. Неки се надају лепшој, правој, насмејаној, срећнијој...
Али је то био дан.
У БРУТАЛНОМ обрачуну полиције и демонстраната, 9. марта су погинули полицајац Недељко Косовић (54) и ученик Бранивоје Милиновић (17). Сваке године на овај дан, Драшковић и делегација СПО полажу венце и цвеће на места где су две деветомартовске жртве изгубиле живот. Косовићу у Масариковој улици, а Милиновићу код "Лондона". Више стотина људи било је повређено тог дана.
ХРОНОЛОГИЈА ПРВИХ БИТАКА
9. децембар 1990. - Први вишестраначки избори. Победа СПС - 194 мандата, СПО - 19 мандата и ДС седам мандата.
3. фебруар 1991. - Драшковић у тексту "Шта хоће генерали" диже глас против рата за комунистичку идеологију.
16. фебруар - Славко Будихна у дневнику РТБ објављује да СПО сарађује са проусташком и профашистичком Хрватском.
4. март - СПО тражи од ТВБ да објави деманти те странке на коментар Будихне. Пошто телевизија одбија, Драшковић заказује прве велике опозиционе демонстрације за 9. март у подне, под називом "Митинг против петокраке". План је да се крене до ТВБ.
8. март - Полиција саопштава да је скуп забрањен и да може да се одржи на Ушћу. Вук одговара да не протестује против ушћа Саве у Дунав.
9. март - Жестоке целодневне демонстрације против Милошевића. Ухапшен Вук.
10. март - Студентске демонстрације код Теразијске чесме.
11. март - Милошевић организује контрамитинг на Ушћу.
14. март - Окночани студентски протести. Резултат: пуштање Драшковића и 108 ухапшених из затвора, оставке уредника ТВБ и министра полиције Радмила Богдановића. Медији су неколико месеци били слободни и отворени за опозицију.
MatijaBG
08.03.2011. 21:15
Najbolji govornik,pisac i najiskreniji politicar je nas Vuk.Vuce, cekamo da podignes tri prsta i da opet krenemo za tobom.Ti si ona prava demokratska i Evropska Srbija!!!Jurisacemo za nasim Evropskim snovima i Srbiju uvesti u EU i NATO i nikad necemo stati dok to i ne uradimo.9.mart i 5.oktobar su svetinje nase borbe,koja traje.SVI
@MatijaBG - Netje motji !
@MatijaBG - SPO i 5. oktobar? Ako nisi znao Drašković je 5.oktobra izgubio vlast u BGD-u koji je držao sa SPS-om.
@MatijaBG - Po BG opstinama na vlasti je bila koalicija Zajedno (SPO-DS-GSS),a na nivou grada SPO sam,a zasto SPS uz podrsku DS nije oborio SPO vlast treba pitati njih.
@MatijaBG - Protiv koga bi ti da demonstriras, gde da te vodi? Pa on je u vlasti sada, Sreckovic ministar. Matija pratim tvoje komentare, dosta nebuloza iznosis, a kladim se da bi sutra opet glasao za DS i ako bi za Draskovicem jurisao za Evropsim snovima... odgovaraju ti !!
Коментари (114)