Правници на власти

П. В. - М. Б.

15. 02. 2007. у 18:40

Ко су људи који ће представљати Србију у наредне четири године. Међу посланицима најбројнији јуристи - 53. Економиста је 28, професора 23, а лекара 21. У клупама по један глумац, естрадни уметник, књижевник. Осморо је студената. Мушкараца 198, а жена 52


     КАДА би се снага у парламенту мерила по професијама, правници би имали најјачу посланичку групу. У новом сазиву скупштине има их убедљиво највише - 53.
     Најљућа опозиција јуристима били би економисти са 28 "мандата". Следили би их професори којих је 23, а из ординација у скупштинске клупе преселио се 21 лекар. То је то, што се тиче "великих".
     Од занимања који могу да буду језичак на ваги,
скупштински цензус су између осталих прешли - по један књижевник Рајко Ђурић (Унија Рома), земљорадник Мика Влаовић (ДСС), глумица Лидија Вукићевић (СРС), а и њен страначки колега естрадни уметник Бранимир Ђокић, уместо на хармоници, "типкаће" по скупштинским тастерима.
    
 Драматурзи се гаје само у ЛДП. Од својих шест посланика имају двојицу - лидера Чедомира Јовановића и Ненада Прокића. Можда ће им и искуство из професије помоћи да боље одиграју роле у скупштинском "театру". Или да допишу сценарио. 
 
    Осморо студената имаће у джепу, уз индекс, и посланичку књижицу - Владимир Петковић, Константин Самофалоф и Едип Шерифов (ДС), Миљан Ранђеловић (Г 17 плус), Никола Вукелић и Марија Милишић (СРС), Борко Илић (ДСС) и Јасмина Милошевић (ЈС). Већином су апсолвенти, а пошто многе седнице трају дуго, моћи ће добро да загреју скупштинске клупе и да кришом спремају испите. Дуг је мандат, могу да дипломирају. 
   
  Уколико би се, пак, моћ у парламенту делила по полу, разуме се, имали бисмо чист двопартијски систем. Али, мушкарци би и овога пута држали апсолутну власт са 198 посланика. Дама је у овом сазиву 52, а у претходном их је било 30. Скупштинским кулоарима, дакле, штикла све јаче одјекује.
     Београђана има скоро колико и радикала. Престоница је дала 75 посланика, тако да ће провинција морати да прави широку коалицију да би им парирала.
  
   "Гонг" у скупштини привремено држи Борка Вучић (СПС), која је и најстарији посланик. Рођена је 1926, а најближи пратилац јој је Драгољуб Мићуновић (ДС) који има 76 лета. Од голобрадих народних изабраника најмлађи је студент Самофалов из табора Тадићевих демократа.


ЗАНИМАНјЕ ПОСЛАНИК

НАЈОРИГИНАЛНИЈУ професију има радикал Стефан Занков. У рубрици занимање њему пише - народни посланик. Међу онима који су освојили мандате су по један аутолимар, руководилац, радио-механичар и сарадник у разредној настави.
     

СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА

Томислав Николић (1952), грађевински техничар, Београд; Драган Тодоровић (1953), инжењер организације рада, Београд; Александар Вучић (1970), правник, Београд; Горан Цветановић (1965), лекар специјалиста, Лесковац; Зоран Красић (1956), правник, Београд; др Никола Жутић (1952), историчар, Београд; Вјерица Радета (1955), правник, Земун; Божидар Делић (1956), пензионер, Београд; Сулејман Спахо (1949), радник, Лозница; Ото Кишмартон (1962), инжењер пољопривреде, Кикинда; Марина Рагуш (1969), политиколог, Београд; мр Дејан Мировић (1972), магистар правних наука, Београд; Јован Дамјановић (1947), туризмолог, Земун; Елена Божић-Талијан (1970), новинар, Београд; Немања Шаровић (1974) правник, Београд; Амјад Мигати (1951), новинар и публициста, Београд; Огњен Михајловић (1960), инжењер прехрамбене технологије, Земун; Марина Томан (1972), новинар - економиста, Београд; Славко Јерковић (1959), адвокат, Земун; Милорад Буха (1957), правник, Ветерник; Момир Марковић (1950), политиколог, Батајница; др Паја Момчилов (1948), лекар, Београд; Наташа Јовановић (1966), туристички водич, Крагујевац; Томислав Лјубеновић (1951), инжењер металургије, Лесковац; Јадранко Вуковић (1961), правник, Земун; Лидија Вукићевић (1962), драмски уметник, Београд; проф. др Зоран Машић (1953), доктор ветеринарских наука, Руменка; Драгољуб Анастасовски (1953), машински техничар, Београд; Милосав Миличковић (1959), инжењер машинства, Београд; Здравко Топаловић (1965), инжењер статистике, Београд; Игор Бечић (1971), економиста, Врбас; Драган Чолић (1953), радиомеханичар, Смедерево; Душан Ступар (1956), менаджер, Београд; Милан Шкрбић (1960), економиста, Апатин; Милорад Крстин (1955), пољопривредни техничар, Тараш; Небојша Стефановић (1976), економиста, Београд; Србољуб Живановић (1953), магистар техничких наука, Јеленча; Петар Јојић (1938), адвокат, Панчево; Предраг Стошић (1969), саобраћајни инструктор, Врање; Милован Радовановић (1954), правник, Алексинац; Владо Секулић (1959), економиста, Нови Београд; Драгољуб Симоновић (1959), машински конструктор, Гроцка; Јоргованка Табаковић (1960), магистар економских наука, Нови Сад; Гојко Радић (1960), управни правник, Суботица; Срето Перић (1959), правник, Лјубовија; Момчило Дувњак (1958), саобраћајни техничар, Крушевац; Александар Мартиновић, (1976), правник, Рума; Верољуб Арсић (1969), приватни предузетник, Пожаревац; Вучета Тошковић (1941), инжењер саобраћаја, Нови Сад; Марко Миленковић (1974), магистар - асистент на ФУ, Житорађа; Дарко Глишић (1973), инжењер геодезије, Уб; Стефан Занков (1976), народни посланик, Зајечар; Зоран Антић (1962), приватни предузетник, Јагодина; Ивана Зечевић (1961), професор, Тител; Радиша Илић (1969), шумарски техничар, Параћин; Гордана Гајић (1967), правни биротехничар, Смедеревска Паланка; Драган Живков (1958), предузетник, Бачко Градиште; Никола Вукелић (1981), студент - апсолвент, Инђија; Радослав Јевремовић (1975), економиста, Бешеново; Предраг Микић (1965), руководилац у ЈКП „Паркинг сервис“, Чонопља; Миленко Живковић (1962), предузетник, Владимирци; Јован Даја (1956), трговац, Бела Црква; Никола Савић (1959), професор, Ниш; Божидар Копривица (1953), адвокат, Панчево; проф. др Милета Поскурица (1954), професор универзитета, Крагујевац; Радован Милованкић (1966), инжењер менаджмента, Крушевац; Бранимир Ђокић (1950), естрадни уметник, Београд;
Драган Марковић (1956), саобраћајни инжењер, Ниш; Вељко Ковачевић (1951), радник, Кладово; Милан Аврамовић (1980), саобраћајни техничар, Београд; Витомир Плужаревић (1950), шумарски техничар, Врдник; Славиша Топаловић (1975), аутолимар, Угриновци; Радица Јоцић (1962), професор, Бела Паланка; Марија Милишић, (1979), апсолвент права, Зрењанин; Татомир Баковић (1951), педијатар, Ивањица; Звонко Михајловић (1972), службеник, Штрпце; Златан Јовановић (1963), инжењер машинства, Бајина Башта; Зорица Стевановић (1965), сарадник у настави, Ниш; Весна Николић - Вукајловић (1962), правник, Краљево; Зоран Деспотовић (1965), ветеринарски техничар, Пријепоље; Саша Ваљаревић (1969), економиста, Пожаревац     


ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА:

Драгољуб Мићуновић (1930), професор универзитета, Београд; Душан Петровић (1966), правник, Шабац; Драган Шутановац (1968), инжењер машинства, Београд; Ненад Богдановић (1954), магистар електротехнике, Београд; Божидар Ђелић (1965), економиста, Београд; Александар Влаховић (1963), економиста, Београд; Гордана Чомић (1958), физичар, Нови Сад; Милан Марковић (1970), адвокат, Београд; Ана Томанова - Маканова (1961), педагог, Нови Сад; Слободан Гавриловић (1951), професор социологије, Ужице; Петар Кунтић (1960), инжењер агрономије, Суботица; Јон Магда (1959), професор, Алибунар; Весна Марјановић (1969), правник, Београд; Наташа Вучковић (1967), адвокат, Београд; Јелена Марковић (1973), професор, Крагујевац; Милена Милошевић (1956), правник, Београд; Нада Колунджија (1952), политиколог, Београд; Владимир Петковић (1979), апсолвент права, Бечеј; Константин Самофалов (1982), апсолвент права, Београд; Иван Јовановић (1977), инжењер информатике, Краљево; Милош Јевтић (1972), правник, Смедерево; Срђан Миливојевић (1965), инжењер пољопривреде, Крушевац; Ненад Константиновић (1973), адвокат, Београд; Ненад Јанковић (1970), инжењер технологије, Београд; Горан Богановић (1968), инжењер пољопривреде, Лешак; Вук Динчић (1979), правник, Београд; Лјиљана Здравковић (1950), инжењер електротехнике, Лазаревац; Едип Шерифов (1977), студент, Београд; Јагода Јорга (1952), лекар специјалиста, Београд; Оливер Дулић (1975), лекар, Суботица; Тамаш Тот (1980), менаджер маркетинга, Ада; Бранка Лјиљак (1957), економиста, Зрењанин; Биљана Хасановић - Кораћ (1955), адвокат, Вршац; Весна Мартиновић (1970), правник, Панчево; Павел Марчок (1968), професор, Бачки Петровац; Маја Лаушевић (1975), адвокат, Нови Сад; Душан Маринковић (1968), доктор друштв. наука, Нови Сад; Ђура Мученски (1960), лекар специјалиста, Кула; Јован Тишма (1969), електротехничар, Стара Пазова; Данијела Ловрин - Гавриловић (1970), правник, Шабац; Светлана Стојаковић - Миловановић (1960), специјалиста опште медицине, Лајковац; Милован Марковић (1954), инжењер електротехнике, Ваљево; Предрат Умичевић (1963), инжењер машинства, Смедерево; Радослав Миловановић (1961), инжењер шумарства, Кучево; Жарко Пивац (1968), машински техничар - конструктор, Пожаревац; Милан Вучковић (1979), економиста, Крагујевац; Радивоје Милановић (1965), магистар рударства, Деспотовац; Дејан Николић (1972), економиста, Кладово; Драган Вујадиновић (1953), магистар економије, Косјерић; Мирослав Мартић (1951), социолог, Ужице; Коста Милошевић (1948), хирург, Чачак; Милан Вуковић (1961), инжењер грађевине, Краљево; Миодраг Ђидић (1954), адвокат, Крушевац; Чедомир Петковић (1963), доктор медицине, Александровац; Бошко Ристић (1961), адвокат, Ниш; Милош Симоновић (1973), мр. машинских наука, Ниш; Зоран Петров (1965), економиста, Димитровград; Живојин Станковић (1971), фармацеут, Лесковац; Драгиша Ђоковић (1959), инжењер организације рада, Косовска Митровица; Горан Стефановић (1972), адвокат, Врање; Горан Стојковић (1968), инжењер машинства, Житорађа; Мунир Потурак (1958), економиста, Нови Пазар; Мехо Омеровић (1959), политиколог, Београд; Мујо Муковић (1963), грађевински инжењер, Тутин




ДСС-НС ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ
Владета Јанковић (1940), професор универзитета, Београд; Донка Бановић (1963), професор, Димитровград; Биљана Кнежевић (1961), правник, Краљево; Светлана Стојановић (1946), књижевни преводилац, Београд; Милош Алигрудић (1964), адвокат, Београд; Зоран Шами (1948), професор, Београд; Милица Радовић (1976), правник, Београд; Радојко Обрадовић (1966), инжењер грађевинарства, Београд; Предраг Мијаиловић Луне (1945), лекар, Ужице; Јован Палалић (1971), адвокат, Бачка Паланка; Милош Радуловић (1953), професор, Крушевац; Борко Илић (1980), студент, Нови Сад; Бојана Алексић (1961), преводилац, Београд; Владимир Милентијевић (1951), грађевински техничар, Зубин Поток; Милица Војић Марковић (1959), педагог, Ваљево; Душан Пророковић (1976), програмер, Београд; Драган Шормаз (1968), техничар, Смедерево; Мика Влаовић (1942), земљорадник, Тител; Горан Раковац (1961), правник, Велика Плана; Петар Цветковић (1954), правник, Грделица; Жељко Томић (1965), културолог, Нови Сад; Слободан Аджић (1959), правник, Ниш; Зоран Николић (1967), инжењер шумарства, Шабац; Мирослав Петковић (1968), правник, Чачак; Бранислав Недимовић (1977), правник, Сремска Митровица; Радмило Милошевић (1951), инжењер електорнике, Аранђеловац; Арсен Ђурић (1973), економиста, Чајетина; Иван Јосимов (1965), новинар, Бела Црква; Милан Димитријевић (1950), стоматолог, Београд; Славољуб Матић (1960), економиста, Пожаревац; Горан Давидовић (1968), кардиолог Крагујевац; Драган Аврамовић (1957), адвокат, Лазаревац; Вуко Антонијевић (1958), доктор, Лепосавићи


НОВА СРБИЈА
Мирослав Маркићевић (1958), машински техничар, Чачак; Зорица Ковачевић (1965), лекар, Лучани; Милорад Белић (1954), професор, Ваљево; Душан Мрвош (1963), професор, Панчево; Владан Вучићевић (1955), хирург, Крагујевац; Срђан Спасојевић (1966), правник, Краљево; Дејан Рајчић (1966), приватни предузетник, Ниш; Младен Грујић (1966), инжењер организације рада, Београд; Дејан Перјаничић (1966), инжењер геодезије, Трстеник; Слободанка Младеновић (1960), гинеколог, Ивањица


СДПО

Радослав Јовић (1957), доктор, Краљево; Војислав Михаиловић (1951), правник, Београд

ЈЕДИНСТВЕНА СРБИЈА
Јасмина Милошевић (1968), апсолвент саобраћајног факултета, Београд; Петар Петровић (1951), правник, Јагодина


Г17 ПЛУС
Млађан Динкић (1964), мр. економских наука, Београд; Драги Дамњановић (1958), лекар, Жагубица; Милан Ђокић (1972), професор физич. васпитања, Књажевац; Сузана Грубјешић (1963), политиколог, Београд; Небојша Здравковић (1969), доктор техничких наука, Крагујевац; Бранислав Јовановић (1955), правник, Ниш; Милољуб Албијанић (1967), математичар, Београд; Дејан Јовановић (1976), економиста, Параћин; Верица Калановић (1954), магистар техничких наука, Трстеник; Ненад Крстић (1967), доктор медицине, Крушевац; Надица Момиров (1967), филолог, Суботица; Татјана Паскаш (1961), психолог, Зрењанин; Стојанка Петковић (1959), економиста, Звечан; Никола Новаковић (1949), адвокат, Нови Сад; Видоје Петровић (1961), официр, Лозница; Гордана Рајков (1944), професор, Београд; Миљан Ранђеловић (1981), студент ФНП, Књажевац; Снежана Стојановић - Плавшић (1961), психолог, Лесковац; Јарослав Хребик (1974), проф. физичког васпитања, Стара Пазова


СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ
Ивица Дачић (1966), политиколог, Београд; Жарко Обрадовић (1960), доктор политичких наука, Београд; Милутин Мркоњић (1942), грађевински инжењер, Београд; Душан Бајатовић (1967), економиста, Нови Сад; Борка Вучић (1926), пензионер, Београд; Жељко Васиљевић (1963), електротехничар, Београд; Светлана Китић (1960), спортски радник, Београд; Зонимир Стевић (1957), правник, Приштина; Милисав Петронијевић (1949), професор, Београд; Милан Николић (1945), економиста, Врање; Рајко Баралић (1957), економиста, Чачак; Нинослав Димитријевић (1960), лекар, Неготин; Видоје Јовановић (1961), професор, Лјубовија; Бојан Миловановић (1960), лекар, Рашка; Јован Миљанић (1956), економиста, Врбас; Милетић Михајловић (1951), професор, Петровац


ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ - Чедомир Јовановић

ЛДПЧедомир Јовановић (1971), драматург, Београд; Слободан Мараш (1966), правник, Нови Сад; Ненад Милић (1962), правник, Београд; Ненад Прокић (1954), драматург, Београд; Милена Станковић (1979), правник, Крагујевац; Небојша Ранђеловић (1967), доцент Правног факултета, Ниш

ГСС
Наташа Мићић (1965), правник, Ужице; Весна Пешић (1940), социолог, Београд; Иван Андрић (1974), економиста, Београд

СДУ
Жарко Кораћ (1947), психолог, Београд

ЛСВ
Ненад Чанак (1959), економиста, Нови Сад; Александра Јерков (1982), професор књижевности, Нови Сад; Радован Радовановић (1960), економиста, Бачка Топола; Александра Мартон (1976), политиколог, Зрењанин

ДХСС
Владан Батић (1949), правник, Београд


САВЕЗ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА
Ласло Варга (1976), правник, Палић; Балинт Пастор (1979), правник, Суботица; Андреа Галго-Ференци (1973), економиста, Бечеј


КОАЛИЦИЈА ЛИСТА ЗА САНДжАК
Бајрам Омерагић (1960), политиколог; Есад Джуджевић (1958), социолог


УНИЈА РОМА СРБИЈЕ
Др Рајко Ђурић (1947), књижевник, Београд


РОМСКА ПАРТИЈА
Срђан Шајн (1963), правни техничар, Самош

КОАЛИЦИЈА АЛБАНАЦА ПРЕШЕВСКЕ  ДОЛИНЕ
Риза Халими (1947), професор, Прешево


     

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Etna

16.02.2007. 12:01

I ova Skupstina ima najvise pravnika i ekonomista. To je kadar koji je, cini mi se, upropastio ovu zemlju dolaskom na vlast. Sto je najgore dobar deo tog kadra nikad nije radio u struci, odmah su se dali u politiku, tako da bi za njih moglo sa pravom da se kaze da im je zanimanje poslanik. Vise je pravnika nego ekonomista, koji se nisu bavili strukom te nam je jasno zasto se Skupstina vise bavi donosenjem novih zakona nego sto primenjuju stare. I to losih zakona, koji su neprimenljivi. To vam je isto kada bi inzenjer donosio neki propis iz struke, ada nema ni dana prakse. Ni jedan covek, koji nema praksu u svojoj struci ne moze doneti valjan zakon, a to se nama sve vise dogadja. O zakonu iz oblasti gradjevinarsta nasi pravnici i ekonomisti donose zakone, tumaceci ih i braneci! Kad pomenuh gradjevinarstvo zapazio sam da od 250 poslanika ima samo 4 (cetitri) gradjevinska inzenjera. To je sramota za granu koja cini okosnicu jedne privrede. Mozda bi nase zakonodavstvo trebalo da kod izbora poslanika uslovi broj poslanika po strukama, kao sto su propiasali zastupljenost musko-zensko u odrenjenom procentu, sto smatram vrlo pozitivnoGradjevinska struka je zapostavljena u svim oblastima pa i u Parlamentu, o cemu bi trebalo da se ozbiljno pozabave sve strukovne organizacije!

Laky

16.02.2007. 16:09

Podrzavam komentatora pod "Etna" u svemu a najvise u tome da gro poslanika nema nikakvog radnog iskustva u struci , a to se da videti po godinama rodjenja ? Isto Sam siguran da su iz skolskih klupa jos kao srednjoskolci poceli da se bave politikom i da su studirali vise nego li je to normalno 5-6 godina, i studije zavrsili uz pomoc pripadajuce stranke ? No bilo kako bilo , ali sve njih 84% iz skupstinske dvorane , po svim pitanjima a narocito po onim koje resava i donosi Skupstina , jedan iskusni Dorcolac ili Cuburac bi ih moga zedne prevesti preko Save ili Dunava i da ne trepnu? a eto sudbina i buducnost naseg naroda je u njihovim rukama, ili rukama koji im predlazu akta a oni ih usvajaju i ne upustajuci se u posledice , da li su OK ili jok? laky